ЕУ нам отвара врата хрватског тржишта

Како је Хрватска све ближа уласку у ЕУ све више се постављају питања како ће се убудуће трговати са овим нашим суседом. И да ли нам њихов другачији трговински статус отвара врата на заједничким, а конкурентским тржиштима у региону попут БиХ.

У Министарству спољне и унутрашње трговине кажу да ће се приступањем Хрватске ЕУ променити досадашњи економски односи, јер ће се између Хрватске и Србије трговати у складу са Споразумом о стабилизацији и придруживању (ССП), уместо у оквиру Споразума ЦЕФТА, што је до сада био случај.

Бојана Тодоровић, помоћник министра спољне и унутрашње трговине каже да ће се услови за извоз из Србије у Хрватску побољшати, док ће се за хрватске производе наплаћивати царине које се примењују за чланице Европске уније.

– Када су индустријски производи у питању, приступање Хрватске ЕУ неће значајније утицати на трговинске токове између две земље, јер према ЦЕФТА споразуму размена између чланица ЦЕФТА обавља се без царине, а када је ССП у питању потпуно укидање царина са наше стране у односу на ЕУ биће 1. јануара 2014. године. Међутим, у области прехрамбене индустрије промениће се царински режим. Између Србије и Хрватске се у оквиру ЦЕФТЕ обострано примењује бесцарински приступ за око 68 одсто производа, док су за остале производе утврђене преференцијалне квоте са нултом или преференцијалном царином у оквиру квоте за осетљиве производе као што су месо, млеко, млечне и месне прерађевине, јабуке, пшеница, кукуруз, шећер, дуван, цигарете. Према ССП, Србија може потпуно слободно да извози пољопривредне производе на тржиште ЕУ, без царина и квота (сем квота са сниженом царином за говеђе месо, вино, пастрмке, шећер), док Србија према ЕУ задржава царине на одређене пољопривредне производе и након истека транзиционог периода 2014. године. Зато ће се услови за извоз из Србије на тржиште Хрватске побољшати, док ће се за хрватске производе наплаћивати царине које се примењују за чланице Европске уније – објашњава помоћница министра.

Код нецаринских мера, за нас се пооштрава режим извоза у Хрватску јер ће они стриктно примењивати техничке прописе и стандарде за индустријске производе, као и санитарне и фитосанитарне прописе за пољопривредне производе који важе у целој ЕУ.

– Да то може да буде проблем најбоље показује проблем нивоа афлатоксина у млеку који је различит за Србију и ЕУ. Да би овакви производи могли да се извозе на европско тржиште, морају испуњавати европске стандарде, што ће сада важити и када је у питању извоз у Хрватску – каже Бојана Тодоровић.

Уласком Хрватске у ЕУ очекује се да престане нелојална конкуренција за наше произвођаче на хрватском тржишту, као и да се хрватско тржиште коначно отвори за поједине производе из Србије. Такође, очекује се да убудуће Хрватска неће моћи да фаворизује локалне производе преко медијске кампање попут „Купујмо хрватско” и „Будимо Кроативни”.

Како би задржали ово тржиште хрватским компанијама остаје могућност да отворе погоне у Србији.

Да би умањила последице уласка Хрватске у ЕУ, Европска комисија је у складу са уобичајеном процедуром која се примењују приликом сваког проширења, покренула преговоре са Србијом и осталим земљама ЦЕФТА.

– У овим преговорима наш став је да прилагођавање ССП није само технички процес у којем бисмо обезбедили ЕУ додатни приступ свом тржишту пољопривредних и прехрамбених производа на нивоу традиционалне трговине са Хрватском, већ да је то процес у коме је потребно да се задовоље „узајамни интереси”. Србија не сме да има мање повољну позицију у трговинској размени са ЕУ и Хрватском након адаптације ССП-а у односу на садашње стање. У преговорима ЕУ је изашла са захтевом да се одобре квоте са сниженим царинама у количинама које је Хрватска извозила у Србију (трогодишњи просек). Међутим, те квоте биће доступне свим земљама ЕУ, а не само Хрватској, те у том смислу не постоје гаранције да би то донело корист само хрватским компанијама. Систем квота функционише по принципу „ко први девојци”, тако да нема никаквих гаранција да ће те квоте искористити искључиво хрватске компаније – каже наша саговорница.

Према писањима хрватске штампе када Хрватска уђе у ЕУ, извоз у Србију коштаће их троструко више, у Македонију двоструко, док ће у БиХ уместо нулте царине имати 15 одсто дажбина, односно 10 милиона евра нових трошкова.

Поскупљењем производа, које је Хрватска до сада извозила на тржиште ЦЕФТА, отвара се могућност да Србија, али и остале чланице то искористе и пласирају више својих производа у оквиру ЦЕФТА тржишта. По изласку Хрватске из ЦЕФТА, Србија остаје доминантна чланица, са највећим суфицитом оствареним у трговини. Од ЦЕФТА чланица, Србија је највећа, са највишим уделом у трговини, како индустријским, тако и пољопривредним производима, посебно када је реч о извозу, па би теоријски требало да има највеће шансе да заузме простор на регионалном тржишту. Колико ће то бити искоришћено зависиће и од спремности привредника да искористе новонастале околности. Тренутно је БиХ највећи конкурент Србији на тржишту ЦЕФТА. Може се очекивати да ћемо се са БиХ надметати око заузимања тржишног удела који је Хрватска држала у оквиру ЦЕФТА.

----------------------------------------------------------

Шанса

На тржишту БиХ, Македоније, Црне Горе за производе из Хрватске царине ће бити веће за млеко и млечне производе, месо и прерађевине, пшеницу, кондиторске производе, пиво, мед, дуванске прерађевине, воће и поврће, воде, сокове, шећер, алкохолна пића, вино.

----------------------------------------------------------

Преговори

Преговори и потписивање Протокола представља уобичајену праксу која се примењује након сваког проширења ЕУ. Исту процедуру су прошле, на пример, и Хрватска и Македонија приликом проширења ЕУ 2004. и 2007. када су Словенија, односно Бугарска и Румунија напустиле ЦЕФТА и постале чланице ЕУ. У складу са тим, ЕУ тренутно, осим са Србијом води преговоре и са свим другим земљама ЦЕФТА.