Светска награда српском паковању

Међу лауреатима на престижном светском такмичењу „Светска звезда” (World Star) за најбољу амбалажу у категорији хране, у Сиднеју ће данас бити изговорена имена два добитника из Србије.

После жирирања у конкуренцији више од 80 пријављених решења, међу 42 најбоља, нашао се рад Маријане Зарић и Јована Тркуље, дизајнерског двојца из новосадског студија „Петер Грегсон”.

Како кажу ови дизајнери, пријаву за једно од најеминентнијих светских такмичења у области дизајна амбалаже послала је београдска компанија „Фудленд” за чије су производе „бакина тајна” дизајнирали паковања.

– Веома смо поносни. Када смо чули да смо међу добитницима били смо усхићени – не крије Маријана Зарић, додајући да је рад био један од најзначајнијих за њих у последњих неколико година и да су у њега уложили много труда.

Пре овог признања, дизајнерски двојац освојио је награде на такмичењима „Рагпак”, у Хрватској, и овдашњој манифестацији „Пактивити 2”. Такође, њихова решења стаклене амбалаже нашла се у многим стручним часописима и књигама, као што су „Boxed and Labeled by Gestalten”, „Packaging Essential by Rokport”.

На уручење признања Светске организације за паковање, која постоји од 1968. године, када је основана у Токију, наши креативци нажалост неће ићи. Увелико су заузети израдом амбалаже за руско тржиште где за клијента из Москве креирају амбалажу за енергетске чоколадице и паковање за америчког наручиоца за – кокице!

Овај дизајнерски двојац покренуо је студио „Петер Грегсон” 2005. године после вишегодишњег самосталног рада у различитим областима. Маријана Зарић је завршила графички дизајн на Академији уметности у Новом Саду и радила је у струци.

Јован Тркуља је дипломирао вајарство на Академији уметности у истом граду и пре преузимања звања сувласника и креативног директора студија успешно се остварио у савременој уметности.

Дизајнере смо питали какво је интересовање домаће индустрије да ангажује домаће уметнике у области дизајнирања изгледа амбалаже, а они кажу:

– Најчешћи разлог изостанка дизајна није незаинтересованост домаће индустрије, него недостатак средстава. Таква ситуација као резултат доноси доста споре промене, што у улагању у производњу, што у сагледавању потреба за дизајном и могућности да се он унапреди и побољша.

Али, те промене се ипак дешавају, па је и овај награђени рад један од резултата тих промена – закључује Маријана Зарић.