Закаснела хајка на нацисте

Минулог понедељка немачка полиција лишила је слободепрвог од педесетак бивших есесоваца за којима је – уз кашњење од 68 година – расписана потерница јавног тужиоца.

Ухапшен је 93-годишњи Ханс Липшиц, некадашњи припадник СС-дивизије „Мртвачка глава“ – премда,према расположивим сазнањима, није учествовао у убијању логораша. Липшиц, фолксдојчер пореклом из Литваније, био је кувар за стражаре у концентрационом логору Аушвиц.

Управо овај детаљ представља новину у процесуирању ратних злочина у Немачкој. Према новом тумачењу, кривицу за ратне злочине сносе сви учесници, без обзира на то да ли су активно учествовали у убијању, или су, посредно, помагали злочиначку машинерију. Ново тумачење засновано је на преседану из судског процеса вођеног против украјинског есесовца Ивана Демјањука. Проглашен је ратним злочинцем, иако му се није могла доказати такозвана индивидуална кривица у убијању или у депортацији талаца у концентрационе логоре.

Донедавна немачка пракса процене злочиначког чина заснивала не на примерима који су изричито наведени у приручнику за надлежне судије: ако је неко био чувар концентрационог логора, задужен да са осматрачког торња пуца на бегунце, није могао бити позван на одговорност. Ратним злочинцима су сматране особе за које су постојали „опипљиви“ докази да су директно учествовали у убијању – чувари концентрационих логора који су, примера ради, спроводили колоне логораша у гасне коморе, или пунили смртоносни гас у издувне канале... 

У складу са старом праксом, управо ухапшени Ханс Липшиц ослобођен је сваке кривице у истражном поступку који је против њега вођен осамдесетих година, након што су му САД, као есесовцу, одузеле држављанство и протерале га, односно вратиле у Немачку. Савезни (апелациони) суд у Немачкој је пресудио да нема доказа за директно учешће Липшица у ратним злочинима. У међувремену, ствари стоје другачије. Липшиц ће поново бити изведен пред суд као помагач злочиначке машинерије, а у случају да буде проглашен кривим, прети му доживотна робија.

Слична судбина очекује у Немачкој још педесетак ратних злочинаца са статусом саучесника, изјавио је виши јавни тужилац за ратне злочине Курт Шрим.

Немачки Централни архив за ратне злочине у Лудвигсбургу проследио је Аустрији имена и податке још 27 саучесника у ратним злочинима, за које се претпоставља да живе на територији алпске републике.

Ревносни Аустријанци су, потом, покренули свеобухватну истрагу против још 188 ратних злочинаца из Другог светског рата, односно и против 54 особе чије је податке проследио Бечу Центар „Симон Визентал” из Јерусалима – укупно 269 нацистичких злочинаца. Ипак, тешко је веровати да ће и један од 269 осумњичених бити изведен пред лице правде. У прилог реченом иде изјава надлежне министарке за правосуђе Беатрисе Карл. У парламентарној интерпелацији је одговорила посланицима да воља постоји, али да уставобранитељи (државна полиција) нису могли да установе на основу расположивих података где се тражени налазе.

Листа података садржи имена и презимена осумњичених нацистичких злочинаца, последње адресе на којима су виђени, имена и адресе најближих рођака, бивших послодаваца, бројеве пензионог и социјалног осигурања...

Изјава министарке Карл изазвала је буру негодовања у аустријском парламенту, а опозиција је оптужила шефицу правосудног ресора да прећутном толеранцијом према ратним злочинцима директно подстиче  раст популарности неонацизма у Аустрији.

Веза између „старог“, односно „изворног“ нацизма и неонацизма наглашена је са немачке стране границе, па би у том светлу требало гледати на најновију акцију у тој земљи против „старонациста“. 

Уз акцију привођења правди бивших саучесника у ратним злочинима, Немци су основали комисију за преиспитивање лица са нацистичком прошлошћу, чија имена носе неке улице и тргови у тој земљи.

У Аустрији је покренута слична иницијатива, али је надлежност пренесена на општине и градове. Тако је, примера ради, у Бечу подвргнуто чак 4.100 имена улица испитивању. Реч је о именима „особа са ратном прошлошћу“, међу којима је и име легендарног послератног председника Карла Ренера који је у школским уџбеницима – грешком – описан као антифашиста. У осталим градовима и општинама преиспитивање се завршило истрагом – да ли постоје улице и тргови који носе имена Адолфа Хитлера, Хермана Геринга или неких других истакнутих нациста.