Време „Корни групе” било је ренесансно

Музичар раскошног талента, члан састава „Динамит”, „Корни групе”, оснивач „Тајма”, добитник награде Порин, аутор хитова попут „Да ли знаш да те волим”, „Верујем у љубав” и других, члан ONE – организације за гладне и угрожене становнике планете – Дадо Топић приредиће 17. маја у Центру „Сава”, са својом групом „Time after time”, свој први београдски солистички концерт.

Током посете нашој редакцији, на питање како то да се већ годинама физички не мења, кратко каже да не зна тачан одговор.

– Или због музике коју свирам, или је то генетски. Мој отац је тек око 75. године поседео. И то само око ушију. А да једем баш и не волим, више волим да радим. Важно је да ме глас служи – каже Топић препричавајући како је недавно имао наступ у Шапцу на коме је „вриштао” па су га због тога „клинци питали којом он то техником пева”.

– А ја им кажем: мојом – смејући се прича музичар потврђујући да након толико година свирки у Београду најзад приређује први солистички концерт у њему.

– Да, то је наш деби. Изабрао сам Центар „Сава” јер је центар средње величине. И има неки свој имиџ, у којем се неке лепе ствари догађају – објашњава уз нагласак да је у читавој причи најважнија публика. А пред публику ће заједно са њим и члановима групе „Time after time” изаћи још неки свирачи.

– Нисам мислио звездане госте да позовем, већ праве свираче. Моје песме нису хитови већ музичке целине и зато су ми потребни виртуози, доказани свирачи – каже Топић.

Вишедеценијско присуство на музичкој сцени, признаје, ни сам није очекивао.

– То нико не сме да очекује. Када сам почињао само сам желео да будем нешто што сам тада био. Па сам то продужио. А потом и наставио. Заправо, мој звездани тренутак десио се управо у Београду, 1968. на Београдском сајму када смо осјечка група „Динамит” и ја захваљујући квалитету победили и добили награду. А тада су наступали највећи бендови. Ми смо се појавили, онако, без везе, и дозволили су нам да наступимо – присећа се Дадо времена када је почео да крчи пут успешне каријере, али и прилика да упозна неке музичаре, попут Корнелија Бате Ковача, са којим је касније сарађивао у „Корни групи”.

Уз оцену да су се он и „Динамити” управо ту догодили и да су их

касније прозвали „генијалцима из Осијека” зато што су добро свирали, а не због тога што су добро изгледали.

Када је прешао у „Корни групу” са њим је дошао и гитариста из „Динамита” Јосип Бочек који ће са Дадом свирати и на концерту у Центру „Сава”.

– Он је сјајан! Има свој тон на гитари. Име и презиме – нештедимице хвали колегу и пријатеља.

Присећајући се тих времена из седамдесетих година не скрива носталгију.

– Време „Корни групе” било је лепо. Ренесансно. Најлепше доба. Бар мени. Било је то време опуштања, време у којем су сви ведро гледали у будућност. Као да нас је неко пустио с ланца, дао мало слободе и рекао: „’Ајде сад, како хоћете” – присећа се Топић.

На нашу констатацију да звучи прилично југоносталгично, наш саговорник потврдно клима главом.

– Да, јесам. Али не зато што је то против правила или што је модерно. Моја утеха је што нисам једини у томе. Наравно, то не значи да сам носталгичан за системом. То је погрешна дефиниција југоносталгичности. То је жал за једним широким простором, кретањем, слободом. То вам је као да у жицу оградите јелена и кошуту који су навикли на пространства шума и пропланака – каже Топић.

На концерту у Београду ће прошетати кроз вишедеценијски опус али и представити две песме које најављују нови албум који би у септембру требало да буде завршен. Реч је о песми „Бисери у твојим очима” која прича о љубави и нумери „Ајахуеска”, која се бави старим веровањем, које афирмише, како каже Топић, један чика по имену Мак Иган, чија је суштина да се човек никада не сме одмакнути од традиције – своје сопствене.

-----------------------------------------------

Аман, доста више богаташи

– Живот је феномен сам по себи. Живот се догађа. И ми, људи, у име свега, треба то да чувамо. Треба да чувамо све оно што је у људима добро, јер то је оно што је наша баштина. И да о томе певамо – каже музичар који је и члан организације ONE јер се то, како наглашава, уклапа у његов концепт човека и музичара.

– То је наставак Бенд ејда, да се лобирањем и другим активностима скупљају средства за гладне у свету. Ето, и зато песма „Ајахуеска”. Живимо у постдемократском друштву које условљава да живот буде овакав какав јесте. А неко мора да каже: „Аман, доста више богаташи!”