Пирова победа Агенције за приватизацију

Агенција за приватизацију саопштила је да је у њену корист решена већина арбитражних спорова који су покренути након раскида приватизационих уговора. У десет арбитражних спорова против купаца – страних правних лица, осам је правоснажно окончано, а проценат успешности Агенције за приватизацију износи више од 91 одсто. Укупна вредност предмета тих арбитражних спорова била је око 200 милиона евра, од чега је потраживање Агенције за приватизацију према бившим купцима износило око 97 милиона, а бивших купаца према Агенцији око 103 милиона евра.

Од осам правоснажно окончаних арбитражних спорова, у шест су усвојени захтеви Агенције у укупном износу од око 25 милиона евра, док су у два спора усвојени захтеви бивших купаца у износу од око девет милиона евра.

У Агенцији за приватизацију јуче нису могли да нам одговоре на питање да ли ће 25 милиона евра одштете покрити штету насталу у предузећима у којима је раскинута приватизација. Како нам је речено, нису правили рачуницу колику су штету направили бивши власници.

Заговорници приватизације, као нужне у транзицији, укључујући и предлагаче Закона о приватизацији, обећавали су да ће тај процес донети развој привреде и социјалну стабилност. Живот их је демантовао.

Према истраживању социолога Срећка Михајловића, 44 одсто грађана мисли да је приватизација „чиста пљачка”, 27 процената да је биланужна, али да се спроводила на погрешан начин, 26 одсто није знало да је оцени. Тако како је спроведена, подржало је тек три одсто испитаних грађана.

Подаци Агенције за приватизацију казују да је од 2001. године укупно приватизовано 2.288 предузећа. Остварени приходи премашују две милијарде евра. За продају је остало још око 500 фирми. Раскинуто је 679 уговора. Око 30 одсто приватизација било је неуспешно. За продају је остало још 588 предузећа.

Највише предузећа приватизовано је у Војводини – 493, а најмање у региону Београда – 278.

У успешно приватизованим фирмама повећани су приходи, вредност имовине и продуктивност. Приватизоване фирме забележиле су раст прихода од око 69 одсто, док је вредност имовине у приватизованим предузећима повећана за око 47 одсто.

Али, права реткост су предузећа која су сачувала затечена радна места. По правилу, затечен број запослених драстично је смањиван, а „технолошке вишкове” нови власници су „испоручивали” држави, да она о њима брине. Друштвена предузећа су 2002. године имала око 680.000 запослених, а данас у тим приватизованим фирмама ради 286.000 радника. Број запослених у приватизованим предузећима смањен је за око 58 одсто, али је после 2009.до драстичног пада запослених дошло и код приватизованих и код неприватизованих предузећа.

– У фирмама које су приватизоване по Закону о својинској трансформацији 139.000 радника остало је без посла, по Закону о приватизацији њих 137.000, а у фирмама које нису приватизоване 117.000 радника – кажу у Агенцији за приватизацију.

Неке приватизоване компаније су највећи извозници, што не може сакрити чињеницу да су учинци приватизације и економске политике, нарочито у индустрији, у протеклој деценији били катастрофални.

– Приватизација индустријских предузећа, укључујући и она највреднија, која су била носиоци развоја, готово по правилу, изродила се у њихову ликвидацију – каже професор Машинског факултета у Београду Петар. Д. Петровић. – Тако садашњи ниво индустријског развоја Србије једва да достиже 40 одсто оног из 1989. године. Те године индустрија је запошљавала око милион људи, данас мање од 300.000, а тај број је све мањи.

А било је свега: несавесног пословања, проузроковања стечаја, злоупотреба положаја и овлашћења у привредном пословању, закључења штетног уговора, недопуштене трговине, утаје пореза и доприноса и других давања, превара, проневера, фалсификовања службених докумената, несавесног рада у служби, примања и давања мита, избегавања царинског надзора и слично.

Око 300 полицијских инспектора, из 12 градова у Србији, проверава обимну документацију Савета за борбу против корупције о 24 приватизације које је Европски парламент означио као спорне и затражио њихову проверу. У тој резолуцији, Европски парламент позива Србију да одмах „прегледа контроверзну приватизацију и продају 24 предузећа за које је Европска комисија изразила сумњу у легалност”.

Први потпредседник Владе Србије Александар Вучић изјавио је недавно да се ускоро могу очекивати резултати радне групе о 24 спорне приватизације. Тиме, по свему судећи, тачка на ово болно место у нашој транзицији неће бити стављена. Нема одговора на питање – због чега нико не одговара због рђаве приватизације и огромне штете која је нанета друштву и грађанима ове земље.