Четвртак, 02.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Деца жртве трговине људима

Подаци Службе за координацију заштите жртава трговине људима при Министарству рада, запошљавања и социјалне политике, за период од 2004. до 2006. године, указују на пораст броја жртава српских држављана у односу на стране и на то да је међу оштећенима све више малолетних, такође домаћих држављана. Тако је 2004. године идентификовано 13 домаћих жртава трговине људима, да би следеће године тај број порастао на 32, а у прошлој години на чак 46 жртава. Број малолетних жртава трговине људима се прошле године, када их је идентификовано 34, више од троструко увећао у односу на 2005. годину када је било 11 жртава млађих од 18 година. 

У складу са оваквом проблематиком прошле недеље је у "Сава центру", канцеларија ОЕБС-а заједно са Центром за права детета, Министарством унутрашњих послова и Министарством рада, запошљавања и социјалне политике, организовала два дводневна пилот семинара намењена заштити деце жртава трговине људима у оквиру реформских пројеката ова два министарства. Идеја је да се полиција и систем социјалне заштите повежу и ускладе свој рад примењујући Општи и Посебни протокол за заштиту деце од занемаривања и злостављања.

– Основни циљ је да заједно са представницима полиције који су лиценцирани за поступање према малолетним особама жртвама и центрима за социјални рад видимо колико смо напредовали у сарадњи ова два система, која је неопходна. Иначе, битно је да схватимо да су деца из Србије такође жртве трговине људима и мислим да се њихов број није нагло повећао у односу на рецимо 2001. годину, већ да смо сада научили да их препознамо као жртве – рекла је за "Политику" Ивана Стевановић, истраживач Института за криминолошка и социолошка истраживања и сарадник Центра за права детета у Београду.

Како за наш лист објашњава Оливера Зечевић, шеф Одсека за превенцију и сузбијање малолетничке делинквенције из Управе криминалистичке полиције МУП-а Србије, семинари су намењени систему социјалне заштите и лиценцираним полицајцима који су прошли посебну обуку из области права детета и кривичноправне заштите малолетних лица.

–Семинар се односи на проблематику трговине децом, али и на све друге видове насиља и експлоатације где су малолетне особе препознате као жртве. Службеници полиције и представници социјалне заштите вежбали су решавање конкретних случајева, припремљених у форми радионица заснованих на примерима из праксе, настојећи да у потпуности примене прописане процедуре из Општег и Посебног протокола који дефинишу поступање професионалаца из ова два система у заштити малолетника од злостављања и занемаривања.

У оквиру прве радионице, радило се на случају где су деца била жртве кривичног дела трговине људима у циљу сексуалне експлоатације, док је у другом случају реч о радној експлоатацији, односно организованом искоришћавању деце за просјачење – каже Зечевић.

Александра Видојевић, стручни сарадник за питања трговине људима Мисије ОЕБС-а у Србији, каже за "Политику" да је семинар одржан у Београду јер у њему има највише проблема у координираном функционисању надлежних служби због тога што их је "тешко умрежити".

– На основу ова два пилот пројекта направићемо концепт који ће касније вероватно да реализује Центар за права детета. Битно је да постоји национални механизам за идентификацију и помоћ жртвама и да знамо који су то професионалци који могу да дођу у контакт са жртвама трговине људима – каже Видојевић.

На семинару је указано и на проблеме неодговарајућих програма реинтеграције за жртве трговине људима, на недовољно разрађене процедуре идентификације и пружања помоћи у пракси и на неодговарајуће могућности смештаја жртава са психичким проблемима и нарко-зависника.
Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.