Српски излог знања

Једина новчаница чија вредност непрестано расте у 21. веку зове се знање, све остале подложне су колебањима на курсним листама. И у претходном столећу, нарочито у другој половини, важила је иста крилатица.

„Српска наука и истраживање су из године у годину у успону, и то је најочигледније поткрепљено 2012. години”, истиче проф. др Радивоје Митровић, државни секретар Министарства просвете, науке и технолошког развоја.

„Први пут од појављивања Шангајске листе (2003), Београдски универзитет је уврштен међу 500 одабраних од 22.000 колико их, како се процењује, постоји на планети. Подвиг незабележен у историји овдашњег високог образовања, дужој од два столећа (далеке 1863. утемељена је Велика школа)!”

А то је само један од показатеља постојаног напредовања. Домаћи истраживачи су, уосталом, још пре деценију и више закорачили у Европску унију за коју политичари, уз велико напрезање, покушавају да искамче дан отпочињања приступних преговора.

Врхунско знање је, дакле, улазница с којом се без застајкивања свуда пролази. Чиме Србија може да се похвали?

На основу свеопштег разврставања познатог међународног часописа, чије име остављамо у изворном облику (SCImago Journal&Country Rank), она се испела на запажено 48. место. У високом образовању из математике и природних наука, према најсвежијем извештају Светског економског форума, доспела је на 60. место.

Од 2003. наши истраживачи учествују у 197 најпрестижнијих европских програма (FP7), које новчано потпомаже Европска комисија. Лане су остварили сарадњу у 143 с по једном земљом понаособ (билатерални), а потписан је навелико хваљено придружено чланство у ЦЕРН-у, највећем научноистраживачком средишту у свету.

Десетине факултета и института укључено је у 784 домаћа пројекта, с више од 11.500 истраживача који су 2012. објавили 5.356 научних чланака у угледним часописима, што је пораст од 21 одсто у поређењу с претходних 12 месеци, и 800–1.000 техничких решења из којих се могу испилити будући патенти, производи и технологије.

С 740 радова на милион становника (WEB Sci) Србија је раме уз раме с најразвијенијим земљама Европске уније! Једини часопис у којем је објављено више од сто, а има светски препознатљив рејтинг, зове „Физикал ривју летерс Б”.

У високом образовању из математике и природних наука, према најновијем извештају Светског економског форума, испела се на 60. место. У опремљености за истраживања ниже је за седам лествица међу 144 земље.

У прошлој години пријављено је 266 патената (од тога је 75 малих), што је за 160 мање него 2008, а признато је 140 (од тога 61 мали). Другим речима, патентни принос био је прилично је низак.

Под окриљем Министарства за просвету, науку и технолошки развој остварује се 98 иновационих подухвата и још 25 преко Фонда за иновациону делатност (20 у раном развоју и пет са суфинансирањем).

Иако мала, Србија се дичи завидном интелектуалном силом с више 15.000 истраживача, од тога је научним, технолошким и интегрално-интердисциплинарним пројектима обухваћено 11.500, од којих 1.700 младих (докторанди и стипендисти). У образовним установама је око 125.000 запослених, од тога око 80.000 професионалних наставника и сарадника.

Мрежа научноистраживачких организација саткана је од 59 института, од којих су 31 научна и 28 истраживачко-развојна, осам државних универзитета (са 83 факултета), пет приватних (са 24 факултета) и 68 високих школа.

Осмишљавањем најсавременијих поступака, решења и унапређења бави се пет иновационих, 25 истраживачко-развојних, 72 производно-развојна центра (мала и средња предузећа), два научно-технолошка парка, четири пословно-технолошка инкубатора и два високотехнолошка друштва.

Искрено говорећи, ово је постигнуто скромним улагањем из државне благајне и иностраних позајмица, које је досегло 0,5 одсто годишњег бруто друштвеног производа. „Маме, тате, с’г су паре скупе. С’г је оскудација”, одјекује Манулаћево упозорење из „Зоне Замфирове”.

Проф. др Радивоје Митровић, међутим, сматра да је „прави је час да подстакнемо осмишљавање и стварање најновијих решења, најсавременијих поступака и јединствених производа, с којима се једино можемо надметати у међународној тржишној утакмици заснованој на знању. Наши циљеви су развој Србије и реиндустријализација.”

Одавно смо закорачили у будућност, како гласи дугогодишњи слоган Сајма технике у Београду (13–15. мај), 57. по реду, наши истраживачи  (65 излагача из научних и развојних института, с факултета, из иновационих центара и малих и средњих предузећа на 37 штандова) изложиће 140 најновијих научно-технолошких достигнућа на 700 квадратних метара под сводом хале два.

Уверљив доказ зашто су истраживање и високо образовање најбоље оцењена друштвена делатност у нас према неколиким међународним проценама.

Домаћа памет заблистаће први пут у свој својој раскоши.