Уторак, 07.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Филмови дунавског региона

Филмови дунавског региона
Из филма Устаничка улица

Специјално за „Политику”

Линц – На десетом јубиларном фестивалу младог европског филма Кросинг Јуроп (Crossing Europe одржаног од 23. до 27. априла) представљен је пројекат Фреш данјуб филмс (Fresh Danube films), културна сарадња четири фестивала из дунавског региона: новосадског „Синема ситија”, фестивала документарног рок филма „Дорф” из Винковаца,, београдске „Слободне зоне” и фестивала домаћина. У селекцији од шест филмова из Србије, Хрватске и Аустрије нашли су се „Лице револуције” Владимира Миловановића и „Устаничка улица” Мирослава Терзића, приказани у два независна термина. „Талеа” Катарине Микштајн и „Заједно нисмо саме” Моње Арт и Каролине Бобек су били избор директорке Кросинг Јуроп фестивала Кристине Долхофер, а оснивач и уметнички директор Дорфа Тони Шарић је одабрао филмове „Писмо ћаћи” Дамира Чучића и „Соња и бик” Влатке Воркапић као хрватске представнике овогодишњег, првог Фреш данјуб филмс пројекта.

Линц је, после Београда и Винковаца, трећа фестивалска станица на којој су представљени млади аутори првог или другог филма из земаља које сарађују у области културе. Пројекат је реализован захваљујући Европској културној фондацији (ЕCF) из Амстердама која је идеју препознала као важну културну спону између земаља региона.

Пројекат Фреш данјуб филмс је званично почео 15. октобра прошле године, али је активно заживео неколико недеља касније са првом фестивалском премијером на београдској „Слободној зони” током које је дошло и до првог личног контакта између организатора сва четири фестивала.

– Жеља нам је да промовишемо што више младих аутора првог или другог филма из Дунавског региона. Битно нам је и повезивање свих аутора на једној креативној платформи која ће им отворити могућност нових регионалних копродукција. Надамо се да ћемо након формалног завршетка пројекта 15. децембра наставити да радимо вођени истом идејом – објашњава Ивана Тодоровић, пројектни менаџер Синема сити фестивала, главног покретача ове међународне културне кооперације.

У планове Фреш данјуб филмс партнера спада, после продужавања уговора, проширивање и укључивање других фестивала и културних институција у пројекат о чему нам прича Милош Игњатовић из Синема ситија:

„До сада смо стриктно третирали појам Дунавске регије, али планирамо да изградимо мрежу која ће обухватити неколико за нас интересантних фестивала који спадају у земље дунавског слива. Волели бисмо да склопимо сарадњу са неколико фестивала из Румуније и Бугарске, а интересује нас и Немачка”.

Едукативни део програма ће бити реализован на „Синема ситију” од 26. августа до 1. септембра. Двадесетак одабраних студената ће добити шансу да учествују у радионицама које покривају различите професионалне теме из свих фаза настанка једног филма.

„Слушајући колеге из Румуније и Хрватске препознајем проблеме са којима се срећемо у Србији, нарочито такве који се тичу финансирања пројеката. Као што се продуценти филмова малих кинематографија сналазе са копродукцијама, тако видим шансу за позитиван развој нашег фестивала баш у сарадњи”, наглашава Милош Игњатовић.

Главну награду Crossing Europe фестивала у вредности од 10.000 евра трочлани жири у саставу Доминик Шоази (француски редитељ), Пиа Мареј (немачка редитељка јужноафричког порекла) ) и Шарлоте Лидума (директорка филмског фестивала у Риги) доделио је грчком филму „Момак који једе птичју храну” Ектораса Лигизоса, а жири Федерације критичара европских и медитеранских земаља (Федора) који чине филмски критичари Роналд Берган (Велика Британија), Вилтруд Хакл (Аустрија) и Јехуда Став (Израел) награду за најбољи документарни филм уручио је швајцарском редитељу Петеру Лихтију за филм „Башта мога оца – љубав мојих родитеља”.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.