Бегеј постао црна река

Зрењанин – Вода у кориту реке Бегеј која протиче кроз Зрењанин црна је као мастило, а са реке се данима шири неугодан мирис. На сличне акциденте Зрењанинци су се већ привикли али ове године стање је готово неподношљиво. Привремено олакшање наступи кад падну температуре, али по прогнози времена грађани се немају чему радовати. Отежаном дисању не види се крај.

У ствари, вода Бегејом не тече већ готово месец дана. У близини села Стајићево подигнута је устава пошто је водостај реке Тисе, у коју се Бегеј улива, виши па вода не би могла ни да отиче. То се обично догађа у пролеће кад почне отапање снега на Карпатима па реке кроз Панонску низију носе веће количине воде. Ове године појава је нешто израженија због температура које су за ово доба године биле изузетно високе. Пошто је вода стајала брзо се загревала и дошло је до распадања органских материја у њој, што има за последицу промену боје воде, неугодне мирисе, али и помор рибе услед недостатка кисеоника. Тим процесом захваћено је двадесетак километара водотока Бегеја.

Према оном што смо дознали у „Водама Војводине”, Водопривредном предузећу „Средњи Банат” и у Средњобанатском управном округу (СБУО) неког помака, док се не промене природни услови, неће бити. Треба да опадне водостај Дунава на коме се очекује још један талас, па онда његова притока Тиса у коју би онда могао да се улива Бегеј из кога би, зна се по ранијем искуству, отпловиле нечистоће. Према речима Душана Шијана, начелника СБУО коме припадају и надлежне инспекције, неко битно побољшање може се очекивати до краја месеца. – Инспекције ме уверавају да последица по здравље људи неће бити – рекао је Шијан за „Политику”.

Међутим, Бегеј је најцрњи баш у зони града и неки километар низводно. То значи да, поред свега поменутог, на садашње стање у реци утиче и неконтролисано испуштање разних нечистоћа, пре свега непречишћених отпадних вода из градске канализације и индустријског отпада. Ниједна зрењанинска фабрика, укључујући и оне чији власници из њих извлаче велики профит, није уградила опрему за пречишћавање отпадних вода.

Томе увелико доприноси и равнодушност локалних власти у низу досадашњих мандата, па и надлежних институција које издају дозволе за рад и онима који не желе да улажу у очување човекове околине. Да би се избегли овакви велики инциденти, град у коме нема довољно дрвећа, исправне воде за пиће и штошта другог, мора да се одлучи на значајније еколошке захвате.

– Сада то веома лоше изгледа и за бољу будућност мора се нешто предузимати – каже Бранислав Чордић, председник Риболовачког савеза и друштва „Еко сан”. Он изражава наду да неће доћи до већег помора рибе јер оне беже у баре поред реке и незагађене рукавце, а „срећом није реч о отровима већ о недостатку кисеоника”.