Лука ситног инвестирања

Инвестициони фондови – да или не? Управо то је дилема које за сваког иоле пажљивијег инвеститора у Србији више не би требало да буде. Јер, по свему судећи, поједини инвестициони фондови показаће се веома брзо и на овом подручју једним од најсигурнијих, али и најисплативијих начина да се штеди и заради, тврди Павле Кавран, директор инвестиционе банке Цитадел.
Пре свега, њих карактерише лакоћа инвестирања. Уложити новац у инвестициони фонд, без обзира на то да ли је реч о улогу од свега сто евра или пак сто хиљада евра, јесте потез који одликује најмање неколико предности у односу на све остале могућности улагања које сваком грађанину стоје на располагању.

Прва од њих је свакако чињеница да је куповина инвестиционих јединица у фонду (без чега нема ни чланства у њему) убедљиво најлакши начин. Сви они за које су кретања на Београдској берзи потпуна  непознаница, средства пласирају мудро и уз вишеструко мањи ризик од губитка него што је то случај када се купују акције само једне фирме листиране на берзи.

Улагање новца у инвестиционе фондове са собом носи мањи ризик. Главни разлог за то је управо диверсификација инвестиционог портфолија фонда. Јер, фондови своја средства не улажу само у једну, већ у изузетно велики број различитих хартија од вредности, затим у некретнине, новчане депозите и слично. Тако се у знатној мери умањује ризик од евентуалног губитка. Наиме, уколико вредност неке од акција које фонд има у свом власништву изненада падне, грађани који су свој новац уложили у тај фонд највероватније неће претрпети никакав губитак. Ово због тога што ће се вредност инвестиционе јединице фонда, захваљујући некретнинама, државним обвезницама и другим хартијама од вредности којима фонд располаже (а чија је тржишна цена остала иста или је чак порасла), задржати на приближно истом нивоу као и пре. За разлику од тога, када неко сав свој новац уложили само у акције једног предузећа, а оне доживе пад на берзи, губитак и плићи џеп не могу се избећи.

Следеће битне предности које не само да оправдавају улагања обичних грађана у инвестиционе фондове јесу управо стручност и искуство већ чувених портфолио менаџера. Улагањем новца и Инвестициони фонд инвестирате као тим, а посао портфолио менаџера је да се брину о сталном расту вредности инвестиционе јединице фонда, тиме и о расту зараде свих који су уложили у њега. Другим речима, улажући у инвестициони фонд грађани свој новац поверавају на управљање стручњацима који располажу мноштвом инвестиционих информација, али и знањем и искуством неопходним да се кретања на финансијском тржишту мудро анализирају и предвиде. То значи да уласком у неки инвестициони фонд грађани заправо постају део ширег тима, који пред собом има заједнички циљ, али и капитена и стручни штаб спреман да читав посао преузме искључиво на себе. Купити преко брокера акције на берзи је сасвим обрнута ствар. Наиме, брокерске куће у Србији немају права да саветују клијенте у коју хартију од вредности би им у датом моменту било најпаметније да уложе. Управо због тога, трговина на берзи је игра у којој су грађани препуштени искључиво себи, односно својим проценама и својим информацијама, а које су готово увек на знатно нижем нивоу од информација, искуства и знања којим располажу портфолио менаџери инвестиционог фонда.

Још једна битна ствар коју не треба заборавити је свакако ликвидност инвестираног новца, или једноставније речено могућност грађана да новцем који су негде уложили располажу на начин и у време које њима одговара. Инвестиционе фондове у том погледу одликује низ погодности и то, пре свега, у односу на штедњу у банкама, али и куповину некретнина. Као што је већ познато, да би се добила што већа камата на штедњу у било којој банци, грађани свој новац морају да ороче на одређено време и да се тиме одрекну могућности да у међувремену уложеним средствима располажу онако како је то њима воља. Слична ствар је и када је реч о куповини некретнине, где су да би се један стан или пословни простор поново "преточио" у новац потребни стрпљење и време. Код фондова је све то много једноставније, јер грађани са својим новцем могу да улазе и излазе из фонда кад год им је то воља.

Да би се све предности улагања у инвестиционе фондове потврдиле и у пракси, најважније је изабрати прави фонд. При том није довољно само прочитати проспект фонда и начелно се упознати са његовом инвестиционом политиком, већ је много важније уверити се у независност, поштење и искуство људи који управљају имовином. Осим тога, увек је упутно распитати се и око тога да ли и сам менаџмент друштва за управљање фондом улаже свој новац у њега. Јер, управо то говори много више од свих брошура и тврдњи.

Приредила Б. Думић