У Платичево стигле и „роде” и фабрике

Платичево код Руме – Рода нема, те нема, али изгледа да прича о родама и није баш истинита, јер у Платичеву, селу у румској општини, од 130 угашених огњишта десетак је потпаљено за последњих годину и по дана. Купили куће људи, градиће се и обданиште, а за боравак у обданишту има 46 малишана. Стигле фабрике, па се и село мења, по свему судећи више не нестаје, већ расте. У Платичеву више не гледају у небо, хоће ли стићи роде, већ у пет погона – фабрика у којима ради 236 радника, а ускоро ће стићи још једна, словеначка фирма за производњу панела за соларне електране.– Десило се да смо постали индустријско село, а онда је све живнуло. Купују се празне куће, деци треба обданиште, све је више свадба. Имамо десетак великих произвођача поврћа под пластеницима и четрдесетак мањих. Опет ћемо, мада правимо роботе, сушимо воће, производимо горњи део ципела за Италијане, жичана језгра и душеке, изнети прве лубенице за продају, као и сваке године – каже Сава Миловановић, председник Месне заједнице.

Статистички подаци за последњих десет година нису сјајни: 2002. године у Платичеву је у 936 домова живело 2.760 становника, а на последњем попису 2012. тај број је пао на 2.440 житеља.– Па не може нешто што је трајало тридесет година одједном да се заустави. Нови погони су ту тек две године, од тада се одавде не одлази. Истина је, имамо и педесетак нежења који су „пробили“ све рокове, међутим за даље се не бринемо. Словеначка фабрика за конфекционирање каблова за кућанске апарате „Каблекс“ за који дан имаће 150 запослених жена, девојке не иду у конобарице, остају овде, ту ће се и удавати. Дакле, и тај проблем ће се решити – прича Миловановић.

Матичарку Веру Денчић, која нам је у октобру 2011. рекла да је за годину дана у Платичеву рођено осам беба, а умрло седамдесет мештана, не нађосмо у селу, да проверимо колико се бројчано стање поправило.

Те 2011. у „Каблексу“ у Платичеву почело је да ради двадесетак жена. Погон је отворен у старој школи, а данас их је већ око 150. У сушари воћа „Божић“, власништво Руже Бићанић, одакле се сува шљива отпрема за Русију, запослено је 40 радника, у „Сави“, која израђује горњи део модне обуће за Италијане, ради 30 Платичеваца и радника из околних села, Хртковаца и Витојеваца. „ИЦМ електроникс“ фабрика за израду робота, Платичевца Драгана Мићића запошљава десетак радника, махом инжењера, али, мештани кажу није важно одакле су инжењери, важно је да се су Драган и Ненад Мићић, из Новог Сада, вратили кући – у Платичево.– Договорено је да градимо дечје обданиште, како би мајке могле без бриге ићи на посао. У сеоској осмогодишњој школи ђака за сада не мањка, има их 270, заједно са подручном школом из Витојеваца. Мисли да следећи попис Платичево неће дочекати са минусом по броју становништва – наглашава Миловановић.

Што се пољопривреде тиче, секретар Месне заједнице Марко Пантовић каже да је све у најбољем стању, да су Платичевци добри повртари и воћари, па спомиње Ранка Милошевића, који има велике пластенике, најбољи је произвођач паприка, а има и десет хектара воћа. Црнковићи, Влада, Пера и Павле, заједно са Јовом и Синишом Миловановићем и још четрдесетак повртара окосница су развоја пољопривреде. У њиховим повртњацима у сезони ради четрдесетак радника који пристојно зарађују.

Не заборавља Марко Пантовић да каже да је у Платичеву остало својевремено око четири стотине избеглица из Српске Крајине, да живе у стотину сеоских кућа и да су веома вредни и честити домаћини.– Новост је, кренули смо и у развој сеоског туризма. Од прошле године бара Трсковача, мрестилиште златног лињака и гргеча, проглашена је природним резерватом. Платичево је сада лепо место за живот. Ових дана смо са Гораном Вуковићем, председником општине Рума, договорили да градимо вртић – каже Пантовић.