Европски заокрет према Србији

Прва конкретна повољна вест која је – након затезања односа између Србије и Европске уније, поводом овдашњих политичких дешавања у минулој седмици – стигла из седишта ЕУ гласи: сутра ће у Бриселу бити одржана (двапут одлагана) последња рунда преговора и парафирање споразума о визним олакшицама и о реадмисији. Из Брисела је јуче стигла и порука да је Европска унија уверена да ће програм нове владе Србије и прве мере које она предузме дати основ за наставак преговора о Споразуму о стабилизацији и придруживању.

То је, по завршетку састанка Савета министара ЕУ, изјавио европски комесар за проширење Оли Рен, најављујући своју скору посету Београду.

"Уверени смо да ће програм нове владе и очекиване одлуке дати основ да се преговори о ССП наставе одмах", односно "чим то буде практично могуће", истакао је Рен. Он је, како преноси Танјуг, нагласио да ЕУ "веома пажљиво прати политички развој ситуације у Србији" и да се Брисел нада да ће данас у Скупштини бити изгласана нова влада Србије.

Рен је објаснио да ће се пре одлуке о наставку преговора о ССП са Србијом упознати с програмом нове владе, разговарати у Београду са српским лидерима, и консултовати с Хашким трибуналом.

"Пре тога ћу заједно са својим тимом веома пажљиво оценити шта се налази у програму нове владе, које се одлуке доносе по питању координације безбедносних структура и које се конкретне акције предузимају да би се остварила сарадња с Хашким трибуналом", рекао је он. "Када се влада буду ангажовала на принципима попут наставка европских интеграција, сарадње с Хашким трибуналом и економским реформама, моћи ћемо да освежимо европску перспективу Србије", рекао је европски комесар.

– Под условом да нова влада Србије, које би требало да буде формирана најкасније данас до поноћи, буде заиста ефикасна, није немогуће да крај 2008. године Србија дочека са статусом кандидата за улазак у Европску унију, али и са "белом шенгенском листом", која би омогућила нашим грађанима да слободно путују по Европи. Чак и ако би се то догодило наредне, 2009. године, то би био заиста огроман успех и потпуни преокрет у европској интеграцији Србије – сматра Горан Свилановић, функционер Пакта за стабилност југоисточне Европе.

– Европска унија је у овом тренутку спремна да према Србији иде максимално отворено и да пружи све што, можда, у претходних неколико година, није била спремна да пружи из различитих разлога –каже за "Политику" Свилановић очекујући врло снажну подршку Европске комисије, пре свега. Он зато очекује и да ће у Бриселу бити дефинисан један заједнички план будућих активности да би процес придруживања Србије ЕУ био убрзан.

У Бриселу, наиме, постоји велика забринутост за стање у Србији због спорости и огромног времена које је изгубљено у протеклих шест-седам година, па ће се европски представници трудити да са своје стране питање европске интеграције Србије држи високо на дневном реду наше владе, "јер, уколико би се то препустило само нашим политичарима, то би у неком тренутку могло да исклизне". Заправо, Брисел ће, према његовим речима, настојати да уради оно што је покушавао премијер Ђинђић – да, на неки начин, угура Србију у ЕУ, "чак и насупрот вољи дела грађана Србије".

Слободан Зечевић, професор Европског универзитета и директор Центра за ЕУ, указује на чињеницу да би избор Николе Саркозија за председника Француске могао да има "одређене последице по нашу европску интеграцију". Саркози је, наиме, постигао прелиминарни договор са Тонијем Блером и Ангелом Меркел о усвајању једног поједностављеног устава ЕУ.– Са тим поједностављеним уставом практично ће – наводи Зечевић – бити деблокиран рад институција ЕУ, а са том деблокадом отвара се могућност пријема нових држава у ЕУ, односно новог проширења. Зато овде мора да се води офанзивна европска политика, сматра Зечевић, оцењујући да ће ипак Хрватска бити прва која ће искористити ту нову могућност.

Ипак, колико још прошле недеље, нарочито после избора радикала Томислава Николића за председника парламента, из Брисела су стизале поруке о "великој забринутости" за Србију и њену европску перспективу. Зечевић истиче да је то било упозорење демократским снагама у Србији да не помишљају да формирају владу са радикалима будући да они не сматрају да радикали воде Србију ка европском путу.

С обзиром на то да се годишњи извештај о ономе што је земља урадила на пољу европских интеграција завршава већ крајем септембра и објављује у новембру, занимало нас је и да ли има још времена да се тај извештај, за који се прошле недеље чуло да ће бити негативан, бар унеколико поправи. Јер, у протеклих пет овогодишњих месеци, према речима Ксеније Миливојевић, секретара Европског покрета у Србији, није готово ништа урађено на нашем бржем приближавању Европи. Миливојевић мисли да, за почетак, можемо да кренемо са применом закона који су већ донети, рецимо, о омбудсману (који је донет пре годину и по), о државној ревизорској институцији (ревизор још није изабран) или о заштити конкуренције (оцена је да та комисија није била активна до сада). Уз наду да ће парламент одмах наставити са радом, каже да има много нацрта и предлога који би брзо могли да се нађу у процедури.

Поред тога, било би веома важно и да у том годишњем извештају Европска комисија може да констатује да су преговори, ипак, настављени. Мада наша саговорница не искључује могућност да се преговори чак приведу крају до септембра, када се извештај приводи крају "остале су још две техничке рунде, које технички гледано, не представљају проблем". Она, ипак, упозорава да треба имати у виду чињеницу да је у августу цела Европска комисија на годишњем одмору.

Биљана Чпајак

-----------------------------------------------------------

Конструктиван приступ статусу Космета

Европски комесар за проширење Оли Рен рекао је јуче да од Србије очекује "контструктиван приступ" по питању одређивања статуса Косова и Метохије да је "важно да Србија види да није у ничијем интересу да се настави агонија". "Кључно је да резолуција Савета безбедности УН политички и правно одреди статуса Косова (…), а с гледишта ЕУ, потребна нам је резолуција Савета безбедности да би нам пружила правну основу за деловање", на Косову, закључио је Рен.