САД и Русија: низ тестова

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 14. маја – У званичним односима између САД и Русије као да је дошло до "климатског поремећаја". Пролеће је, а с крошњи њихове стратешке везе опадају листови као да је јесен – примећују поједини посматрачи и питају се по ком ће се календару наставити (не)усаглашавање интереса две силе – ка летњем отопљавању или ка зимском мржњењу.

Главни циљ текуће посете шефовице америчке дипломатије Кондолизе Рајс Москви јесте да издејствује отопљавање у време кад билатерални односи постају све хладнији, истичу овдашњи аналитичари. Крупне несагласности су избиле, подсећају, у низу тачака: 1. Улоге у светским пословима, где Русија замера Америци да намеће једностраност, а Америка Русији да оживљава улогу силе из прошлости, 2. Москва Вашингтону пребацује и за планирано постављања ракетног штита у централној Европи као и ширење НАТО-а на још неке чланице бившег СССР-а, као покушај да се око ње направи "обруч", 3. Америка критикује Русију за одступања од демократије и коришћење енергетских испорука за политичке притиске, нарочито на суседе и Европу, 4. Оштар спор избио је и око Космета, где Русија не искључује употребу вета на предлог резолуције у Савету безбедности УН којом Запад тражи "независност под међународним надзором" за ту покрајину Србије, 5. Приступи кризама – на Блиском истоку, као и око нуклеаризације Ирана и Северне Кореје – оптерећени су им међусобним подозрењем у дозу оперативне привржености дипломатски сроченим компромисима…

Пре готово шест година шеф Беле куће Џорџ Буш је изјавио да су он и шеф Кремља Владимир Путин такорећи "сродне душе", али су се у међувремену испоставили јаки "несродни интереси". Отворено "сукобљавање" почело је, чини се, прошлог маја када је потпредседник Ричард Чејни, приликом боравка у Литванији, оптужио руске власти за "ускраћивање људских права, угрожавање територијалног интегритета суседа, енергетске уцене". Такав наступ је оцењен као "најоштрији" према Русији, после 1987. када је Роналд Реган позвао Михаила Горбачова да "сруши Берлински зид".

На то су учестали одговори који су све више добијали на жестини. Најновији "шок" овде је изазвала недавна Путинова изјава, која је доживљена као "поређење САД са хитлеровском Немачком", иако Америка у том исказу није прозвана именом. Говорећи да се у свету не смањују разне претње, Путин је, како се наводи, 9. маја, приликом обележавања Дана победе над нацизмом у Другом светском рату, рекао и да "нове претње, као и у време Трећег рајха, показују презир према људском животу и претендују на светску ексклузивност и диктат". Москва је потом, како преноси "Њујорк тајмс", изјавила да Путин није том приликом имао на уму САД…

Али, као да нема дана, или бар недеље, без новог искушења у тестирању односа све силе. Тако је, овог викенда, ударни публицитет овде добила вест да је постигнут споразум "којим ће природни гас из Туркменије ићи преко Казахстана, а онда и преко Русије Европи, чиме је осујећен план Запада да та испорука иде преко Азербејџана и Турске". Тим аранжманом, додаје се, Москва је ојачала контролу над "енергетским путевима из централне Азије", а тиме и "пореметила тежње САД и Европе да обезбеде замену за снабдевање енергентима изван нестабилног Блиског истока и независно од утицаја Русије".

Како се појачавају изазови, тако се умножавају и састанци на којима ће се разматрати растућа искушења између Русије и Запада, а посебно САД. Само три недеље после посете шефа Пентагона Роберта Гејтса, у Москви се обрела Рајсова, док Буш и Путин треба да се кроз три недеље сретну у Немачкој, чија канцеларка Ангела Меркел, у својству председавајуће ЕУ, наступа и као нека врста посредника између некада две "сродне душе".

Познаваоци се овде махом слажу да је у везама између Америке и Русије наступила "трећа фаза". Непријатељи у хладном рату су по његовом завршетку постали специфични "многоструки партнери", да би сада ушли у нове облике ривалства, иако се одржава сарадња на пољима борбе против – тероризма, ширења оружја за масовно уништавање…