Специјални ефекти убијају страст

Кан – Колико је успомена у овом хотелу, међу овим зидовима, каже легендарни Бернардо Бертолучи, гледајући око себе у салону Хотела „Карлтон”, где се после многих боравака у Кану, осећа као код своје куће.

Било да се такмичи са филмовима, прима „Златну палму” за животно дело или председава жиријем, Бертолучи, који је део бурне историје фестивала, Кан је увек сматрао својим. Каже да се то није променило ни данас, када се у оквиру програма „Кански класици”, као специјална посластица, приказује не само рестаурирана копија његовог Оскарима награђеног ремек-дела „Последњи кинески цар”, већ и конвертована у 3Д формат!

Шта је било најтеже у пребацивању овог филма у 3Д?

На почетку је постојала нека врста сумње и бриге, чак несигурности, може ли се у 3Д формату задржати епика „Последњег кинеског цара”, али и сва његова интимност. Јер, то није филм у којем лете бодежи и песнице суперхероја, већ интимна прича о дечаку чији је живот био предодређен још пре његовог рођења и који је читав свој живот провео затворен. Једино што се у његовом животу мењало јесу врсте затвора.

Шта нисте могли да задржите од свега онога што је постојало из времена када сте снимили овај филм?

Страст. Не може се задржати страст уз све специјалне ефекте модерних технологија. Не могу остати оне фине, дискретне унутрашње сензације у осећањима ликова.

Наша новинарка Дубравка Лакић и славни режисер Бернардо Бертолучи

Која је разлика између дводимензионалне и тродимензионалне верзије?

Нова форма. Признајем да сам сентиментално везан за оригиналну, дводимензионалну верзију. Међутим, читав процес конверзије филма у 3Д формат, иако за мене исцрпљујући, донео је много узбуђења, јер сам поново радио са мојим монтажером и са сниматељем Виториом Стораром. Стара екипа била је на окупу, јер смо хтели да сваки детаљ буде под контролом. Мукотрпан рад, кадар по кадар. Било је то веома емоционално за све нас. Суочавање са делом које нисмо видели четврт века, али нам се свидело то што смо видели.

Можете ли да замислите 3Д верзију вашег „Конформисте” ?

Тај филм и јесте тродимензионалан! Још увек!

„Тридесетпетица” вам је најомиљенија?

Покушавам да радим у дигиталном формату, јер је снимање „тридесетпетицом” постало за мене веома споро. Нисам више исти човек, у инвалидским колицима тешко је чекати честа мењања позиције камере или мењање објектива. Покушавам да радим са дигиталном камером, дефиниција је веома јака. Захваљујући овој технологији оживео сам авантуру, жеље, фокус на седму уметност.

Дигитална рестаурација копије повратила вас је у живот?

Због 3Д упао сам у циркус искушења, али ова технологија је носила много ризика. После деценије самоизгнанства узроковане болешћу, повратио ми се ентузијазам какав нисам замишљао. Наравно, нове технологије су привлачне, ја још имам проблем са најосновнијим алатима, али ме све то фасцинира.

Снимићете ускоро нови филм?

Враћају ми се неке идеје, али ништа још није попримило коначан облик. Све је још попут комада глине у рукама неодлучног грнчара. Још сам у фази труда да обликујем материјал. Онда ћемо видети.

Савладали сте кретање у инвалидским колицима?

О, не би сте веровали колико сам брз. Ово, у чему ме видите су специјална колица са пуно брзина и подешена да омогућавају вишеструке маневре. Крећем се по сету без проблема и заобилазим све препреке!

Ускоро, на 70. Венецијанском фестивалу бићете председник жирија?

Хранићу се 10 дана филмовима и због тога сам веома задовољан. У Венецији има увек много нових аутора које треба открити и мене веома занима шта раде, какав им је стил, какву страст за филмом имају. Веома сам захвалан Алберту Барберију што ми је својим позивом омогућио овакву радост. Као председник жирија приоритет ћу дати лепоти, великој филмској лепоти, ма из које земље она долазила.

Попут лепоте која је својевремено долазила из Годарових филмова?

Само људи у покрету могу имати став. Тако је некада говорио Годар и то је тачно. Волим филмове који имају и став и стил.

Још сте добар пријатељ са Годаром?

Надам се! С моје стране гледано ми смо пријатељи. Он је 10 година старији од мене и увек сам то имао у виду. Према њему сам осећао и осећам велико поштовање, без обзира што су нам се политички ставови у једном периоду разилазили. Чујем да ће и он снимити 3Д филм, а синоћ сам вечерао са Вимом Вендерсом који ће поново снимати 3Д филм и то играни, са мојом глумицом Лив Тајлер. Гледали сте његову „Пину”? Фантастичан филм!

----------------------------------------------

Продаје се „Споменик МајклуЏексону”

На канском Маршеу, немачко-француска компанија „Филм бутик” нуди својим купцима незавршени српски филм „Споменик Мајклу Џексону”, Дарка Лунгулова (борави у Кану са продуценткињом Снежаном Пенев). „Филм бутик” је своје учешће у овом српском пројекту потврдио још у фази сценарија и на основу претходног филма Лунгулова, који су такође дистрибуирали. „Споменик Мајклу Џексону” је међународна копродукција Србије, Немачке и Македоније, подржан од „Еуримажа” и Медија фонда. Иако се тренутно налази у фази завршне монтаже, „Филм бутик” шест месеци пре званичне премијере овде у Кану креће са продајом филма, представљањем на фестивалима и дистрибутерима.

----------------------------------------------

Митровић промовише „Пинкове” студије

У Кану заједно са тимом својих сарадника борави и медијски могул Жељко Митровић, који у специјално закупљеном простору, промовише своје филмске студије изграђене у Београду. Реч је о најмодернијем комплексу на 12 хектара површине, од девет филмских студија (осам оперативних и један звучни), које Митровић нуди на располагање потенцијалним иностраним продуцентима за снимање својих филмова у Београду и Србији, конкуришући тако филмским условима који се нуде у Румунији, Бугарској и Чешкој...