„Српски” покушај убиства

Прослављени кошаркаш Предраг Саша Даниловић имао је среће. Преживео је тешке повреде које му је ножем нанео пријатељ Бранко Филиповић Фида. Сукоб у ноћи између петка и суботе још нема свој епилог, јер се нападач на познатог кошаркаша и даље налази у бекству.

Цео случај пратиле су контрадикторне информације, чему су, не мало, допринели и поједини политичари, како својом посетом повређеном кошаркашу у болници, тако и олако изреченим изјавама, па је и Даниловићева породица била принуђена да реагује саопштењем.

У мору реакција које су пратиле овај случај, издвојила се изјава премијера Србије Ивице Дачића: „Даниловић је повређен у традиционалној српској тучи међу пријатељима.” Испало је да премијер сматра старом српском традицијом тучу међу пријатељима и убадање ножем у слабине. Фраза „дубоко пријатељство” добила је тиме ново значење: дубина пријатељства се сада мери дубином продора сечива у стомак. Многи су одмах помислили и да очигледно немају тако добре пријатеље, јер нико од њихових најближих досад није никог напао ножем, у складу са светлом српском традицијом.

Међутим, премијер је појаснио првобитну изјаву. За наш лист јуче је рекао да му циљ никако није било правдање умало трагичног догађаја, већ је то казао у контексту Даниловићевог одбијања да пред полицијом гони пријатеља.

„Стога сам и ја рекао да је то, нажалост, пример тих традиционалних сукоба који постоје у нашем друштву, где је све више несреће у оквиру породице и међу људима који важе за пријатеље. А сигурно, оно што желим да кажем јесте да тај Даниловићев пријатељ треба да буде ухапшен”, рекао је Дачић за „Политику”.

И заиста, мора се признати, да има истине у томе што Дачић појашњава. У последње време све више жртава кривичних дела не жели да сарађује са полицијом и да открије ко је нападач и шта су мотиви. Довољно је само сетити се драстичног примера од прошле недеље, када је девојка упуцана на прослави на Ади Циганлији, а њен брат није желео да каже ко је пуцао и убио његову сестру. Пре две недеље, младић је рањен на Карабурми у ноге и такође није желео да открије идентитет нападача. Ситуација у којој брат не открива убице сестре није нормална, баш као што није нормално да жртва која је имала невероватну срећу да преживи напад, не открива идентитет нападача, ма колики пријатељи они били.

Тренд непријављивања починиоца кривичног дела полицији присутан је одавно. Мотиви за непријављивање нападача су донекле познати – од жеље за осветом, што се десило у случају на Ади Циганлији, до заштите и разумевања за пијаног пријатеља, што је био случај с Даниловићем.

Ипак, ма какви били мотиви жртава кривичних дела, полиција не сме да дозволи да истеривање правде или опраштање дела буде у рукама појединаца. Такво понашање никада није донело ништа добро.