Држава послодавцима уштедела 70 динара по радном месту

Када се послодавац, после најновије измене пореских закона, пресабере колико треба да плати држави и запосленом видеће да му је држава у делу који њој дугује омогућила уштеду од 70 динара по радном месту. У просеку. Они који исплаћују минималце видеће и већу вајду. Јер у случају најнижих зарада уштедеће 200 динара зато што је повећан неопорезиви део зараде. Мало или много?

Драгољуб Рајић, директор Уније послодаваца, не спори да су ове уштеде мале, али да се не сме заборавити да је ово прво растерећење привреде од 2003. године.

– За привреду би била пожељна већа пореска реформа зарада, али очигледно је да држави недостају паре за пуњење буџета. Овим сетом пореских закона остварују се уштеде од 12,6 милиона евра на нивоу целе привреде, што по нашим рачуницама одговара отварању 12.000 нових радних места – објашњава Рајић.

Он подсећа да када неко ко је имао посао не ради неколико година, државу за то време кошта 10.000 евра. За накнаду за незапосленост у трајању од три до 24 месеца, касније здравствено осигурање за незапослене и све остало на шта имају право незапослени.

– Добро је што је граница за паушално опорезивање повећана са три на шест милиона динара, јер су тиме мале фирме, које су најбројније, растерећене. Оне годишње могу да уштеде до 200.000 динара првенствено на књиговодственим услугама и папирологији – каже Рајић.

Милојко Арсић, професор Економског факултета у Београду, сматра да постојећа пореска реформа не растерећује послодавце у довољној мери како би они били заинтересовани да запошљавају нове раднике.

– Нето ефекат уштеде за привреду управо усвојених пореских закона је само 1,7 милијарди динара, што творци ових пореских измена представљају као значајно иако је заправо занемарљиво смањење оптерећења. Код најнижих зарада, код којих је смањење неопорезивог дела највеће, постиже се уштеда од свега 200 динара. Код већих зарада ефекат ових пореских мера је још мањи, јер је и учешће неопорезивог дела у заради мање. Све ово неће утицати на повећање тражње за радном снагом – објашњава Арсић.

Да би послодавци били мотивисани за тако нешто потребно је, по овом стручњаку, да се ниво оптерећења смањи с 65 на, на пример, 50 одсто зараде. Тако нешто је могуће у пакету с подизањем пореза на додату вредност који би државној каси надокнадио оно што губи на зарадама.

– Држава исто добија, али није свеједно од кога се убирају приходи за буџет – да ли од пореза на зараде или од ПДВ-а – каже Арсић.

Измењени порески прописи допринеће да се повећају приходи пензионог система, јер се повећава стопа обавезног ПИО са 22 на 24 одсто, али ће бити смањени приходи локалних заједница.

– Најновијим изменама се прави прерасподела између различитих нивоа државе и њима се отклањају лош ефекти фискалне децентрализације. Посматране само као целина, локалне заједнице неће бити оштећене, али појединачно хоће јер им се одузима већи део онога што су добили. Највећи губитак прихода имаће Београд, јер се приликом децентрализације одрекао дела додатних прихода. Сада му се одузима исти проценат као и осталима. Додатни проблем за све локалне заједнице јесте то што се њихови приходи мењају ненајављено, усред буџетске године, због чега ће вероватно доћи до повећања дефицита на локалном нивоу – указује Арсић.