НБС зазире од буџетског дефицита

Фискални дефицит је много већи од предвиђеног, а брзина спровођења фискалне консолидације један је од економских ризика који Народна банка пажљиво прати, оценио је  Веселин Пјешчић, вицегувернер централне банке.

Приликом јучерашњег представљања извештаја о инфлацији Пјешчић је рекао да је Министарство финансија најавило мере за смањење буџетског дефицита за један процентни поен, а постоји најава министра Млађана Динкића за додатне мере за смањење дефицита за још један процентни поен. Међутим, остало је непознато на ком нивоу би буџетски дефицит, и са тим мерама, могао да се заустави.

По Пјешчићевој оцени одлагање преговора са ММФ-ом за јесен није прекасно, а недавно завршене консултације добра су основа за анализу постојећег стања и за мере које треба да предузме влада и остали носиоци економске политике.

На новинарско питање, да ли је ММФ тражио смањење плата и пензија, Пјешчић је одвратио да то није тражено, већ да су инсистирали на спровођењу реформи у јавном сектору, тржишту рада, пензионом систему, повећању конкурентности привреде, али и уравнотежењу дефицита и јавног дуга.

У НБС су навели да охрабрују позитивне економске тенденције у првом кварталу ове године и знатно смањивање инфлационих притисака, што би уз пад инфлаторних очекивања и релативну стабилност курса динара требало да обезбеди враћање инфлације у границе циља до октобра.

– Очекујемо раст економске активности од око два одсто у овој години. Ранију прогнозу привредног раста од 2,5 одсто за ову годину смањили смо првенствено због погоршаних перспектива привредног опоравка зоне евра и осталих спољнотрговинских партнера – рекао је Бранко Хинић, генерални директор Директората НБС за економска истраживања и статистику.

Раст привредне активности очекује се због повећаног коришћења нових производних капацитета аутомобилске и нафтне индустрије, опоравка пољопривредне производње, али не и пораста тражње која ће и на домаћем тржишту и глобално бити ниска.

На смањење инфлације у наредном периоду највише ће утицати пад цена примарних производа, стабилност девизног курса и ниска агрегатна тражња. Једино ће регулисане цене деловати инфлаторно, пре свега по основу најављеног поскупљења електричне енергије. То ће само успорити процес пада инфлације и неће довести у питање њено враћање у границе циља, рекао је Хинић. Међугодишња инфлација у априлу износи 11,4 одсто, а месечне стопе инфлације су у последњих шест месеци износиле 0,25 одсто, што је у складу са циљаним нивоом инфлације, навео је он.

Будући да се инфлаторни притисци смирују Извршни одбор НБС-а ће у наредном периоду размотрити могућност даљег ублажавања монетарне политике. Јуче се чуло и да НБС остаје при процени да ће прилив страних директних инвестиција у овој години бити око милијарду евра.