NBS zazire od budžetskog deficita

Fiskalni deficit je mnogo veći od predviđenog, a brzina sprovođenja fiskalne konsolidacije jedan je od ekonomskih rizika koji Narodna banka pažljivo prati, ocenio je  Veselin Pješčić, viceguverner centralne banke.

Prilikom jučerašnjeg predstavljanja izveštaja o inflaciji Pješčić je rekao da je Ministarstvo finansija najavilo mere za smanjenje budžetskog deficita za jedan procentni poen, a postoji najava ministra Mlađana Dinkića za dodatne mere za smanjenje deficita za još jedan procentni poen. Međutim, ostalo je nepoznato na kom nivou bi budžetski deficit, i sa tim merama, mogao da se zaustavi.

Po Pješčićevoj oceni odlaganje pregovora sa MMF-om za jesen nije prekasno, a nedavno završene konsultacije dobra su osnova za analizu postojećeg stanja i za mere koje treba da preduzme vlada i ostali nosioci ekonomske politike.

Na novinarsko pitanje, da li je MMF tražio smanjenje plata i penzija, Pješčić je odvratio da to nije traženo, već da su insistirali na sprovođenju reformi u javnom sektoru, tržištu rada, penzionom sistemu, povećanju konkurentnosti privrede, ali i uravnoteženju deficita i javnog duga.

U NBS su naveli da ohrabruju pozitivne ekonomske tendencije u prvom kvartalu ove godine i znatno smanjivanje inflacionih pritisaka, što bi uz pad inflatornih očekivanja i relativnu stabilnost kursa dinara trebalo da obezbedi vraćanje inflacije u granice cilja do oktobra.

– Očekujemo rast ekonomske aktivnosti od oko dva odsto u ovoj godini. Raniju prognozu privrednog rasta od 2,5 odsto za ovu godinu smanjili smo prvenstveno zbog pogoršanih perspektiva privrednog oporavka zone evra i ostalih spoljnotrgovinskih partnera – rekao je Branko Hinić, generalni direktor Direktorata NBS za ekonomska istraživanja i statistiku.

Rast privredne aktivnosti očekuje se zbog povećanog korišćenja novih proizvodnih kapaciteta automobilske i naftne industrije, oporavka poljoprivredne proizvodnje, ali ne i porasta tražnje koja će i na domaćem tržištu i globalno biti niska.

Na smanjenje inflacije u narednom periodu najviše će uticati pad cena primarnih proizvoda, stabilnost deviznog kursa i niska agregatna tražnja. Jedino će regulisane cene delovati inflatorno, pre svega po osnovu najavljenog poskupljenja električne energije. To će samo usporiti proces pada inflacije i neće dovesti u pitanje njeno vraćanje u granice cilja, rekao je Hinić. Međugodišnja inflacija u aprilu iznosi 11,4 odsto, a mesečne stope inflacije su u poslednjih šest meseci iznosile 0,25 odsto, što je u skladu sa ciljanim nivoom inflacije, naveo je on.

Budući da se inflatorni pritisci smiruju Izvršni odbor NBS-a će u narednom periodu razmotriti mogućnost daljeg ublažavanja monetarne politike. Juče se čulo i da NBS ostaje pri proceni da će priliv stranih direktnih investicija u ovoj godini biti oko milijardu evra.