Субота, 04.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Министри у новој влади (2)

СЛОБОДАН САМАРЏИЋ, министар за Косово и Метохију
Рођен је у Београду 1953. године. Дипломирао је и докторирао на Факултету политичких наука у Београду, на коме је од 2002. године редовни професор. Био је саветник председника СРЈ Војислава Коштунице за политичка питања од 2001. до 2003. године. Саветник је Коштунице и после његовог избора за председника Владе Србије. Члан је оперативног дела тима за политичке разговоре о будућем статусу Косова и Метохије, од формирања крајем 2005. године. Објавио је неколико књига. Говори енглески и немачки језик.

ВУК ЈЕРЕМИЋ, министар спољних послова
Рођен је 1975. године у Београду. Дипломирао је физику на универзитету у Кембриџу. Радио је у неколико финансијских институција у Лондону. Након демократских промена у Србији радио као саветник министра за телекомуникације Бориса Тадића, потом и председника Владе Србије. По завршетку магистарских студија из области државне администрације на Универзитету Харвард, прикључио се Министарству Одбране СЦГ у функцији специјалног саветника министра за Евро-атлантска питања. У фебруару 2004. године изабран је за председника Одбора за спољну политику ДС-а. Саветник је председника Републике Србије за спољну политику од јула 2004. године. Ожењен је. Говори енглески и немачки језик.

ДУШАН ПЕТРОВИЋ, министар правде
Рођен је 1966. у Шапцу. Правни факултет је завршио у Београду. Од 1992. до 2000. бавио се адвокатуром. Члан ДС-а је од 1992. године. За члана Председништва ДС-а први пут изабран је 2000. Посланик у Народној скупштини Републике Србије је од 2003. Био је шеф Посланичке групе ДС-а и потпредседник Скупштине Србије. У два наврата је био изабран за потпредседника странке, а на седници Главног одбора ДС, марта 2006, изабран за заменика председника Демократске странке.

САША ДРАГИН, министар екологије
Рођен је 1972. године у Сомбору. Завршио је Пољопривредни факултет у Новом Саду 1999. године, где је и докторирао 2007. године. Последње четири године је асистент на предмету Физиологија домаћих животиња и сарадник на предмету Физиологија – ветеринарски смер. Од 2005. године обавља послове заменика секретара за пољопривреду, водопривреду и шумарство АП Војводине. Ожењен је. Говори енглески служи се словачким и немачким језиком.

МИРКО ЦВЕТКОВИЋ, министар финансија
Рођен је 1950. у Зајечару. Дипломирао, магистрирао и докторирао на Економском факултету у Београду. Десет година је радио у Рударском институту, потом прелази у Економски институт где је радио око шест година. Од 1998–2001. године био је саветник за економска питања у Рударском институту, а од јануара 2001. године заменик министра у министарству за привреду и приватизацију. Од 2003. до 2004. године био је директор Агенције за приватизацију. Ожењен је, отац двоје деце. Говори енглески језик.

ДРАГАН ШУТАНОВАЦ, министар одбране
Рођен је 1968. године у Београду. Дипломирао је на Машинском факултету у Београду. Посебно се специјализовао у области безбедности. Новембра 2000. године, именован је за специјалног саветника Савезног министарства унутрашњих послова, а 2001. за помоћника Савезног министра унутрашњих послова. Од 2000. године је народни посланик, од 2002. године је у скупштинском Одбору за одбрану и безбедност. За члана Председништва ДС изабран је 2004. године, а 2006. године за потпредседника ДС-а. Говори енглески језик. Ожењен, отац два сина.

СЛОБОДАН МИЛОСАВЉЕВИЋ, министар пољопривреде
Рођен је 1965. у Београду. Дипломирао је на Економском факултету у Београду 1990, где је 2001. године и докторирао. Од 25. јануара 2001. до 3. марта 2004. био је министар за трговину, туризам и услуге у Ђинђићевој влади. Након тога изабран је за директора, а од у децембру 2004. године за председника Привредне коморе Србије. Ангажован је и као професор на Београдској пословној школи на предмету трговинска политика. Члан Главног одбора ДС-а. Говори енглески језик. Ожењен је и отац двоје деце.

РАСИМ ЉАЈИЋ, министар рада и социјалне политике
Рођен је 1964. у Новом Пазару, где је завршио основну школу и гимназију. Медицински факултет завршио је у Сарајеву. Од 1994. године председник је Коалиције Санџак која је 2000. године преименована у Санџачку демократску партију. После петооктобарских промена изабран је за министра за националне и етничке заједнице у Влади СРЈ. Од децембра 2000. године је потпредседник Координационог тела за Прешево, Бујановац и Медвеђу. У августу 2001. године именован је за потпредседника Координационог центра за Косово и Метохију. У марту 2003. године изабран је за министра за људска и мањинска права у Савету министара СЦГ. Од јула 2004. председник је Националног савета за сарадњу са Хашким трибуналом, а од јула 2006. координатор за спровођење Акционог плана за завршетак сарадње са овим судом. Од септембра 2005. године председник је Координационог тела за општине Прешево, Бујановац и Медвеђа. Ожењен је и има двоје деце. Служи се енглеским и руским језиком.

АЛЕКСАНДРА СМИЉАНИЋ, министар телекомуникација и информатичког друштва
Рођена је 1970. у Београду. Дипломирала је на Електротехничком факултету у Београду. Докторирала електротехнику на Принстон универзитету 1999. године. Област њеног рада су комуникационе мреже, архитектура и контролни алгоритми Интернет рутера. Сада је доцент на Електротехничком факултету у Београду и придружени професор на Политехничком универзитету у Њујорку и Стони Брук универзитету у Њујорку. Аутор је бројних радова на конференцијама и у часописима. Има седам патената.

МИЛАН МАРКОВИЋ, министар за државну управу и локалну самоуправу
Рођен је 1970. у Београду. Дипломирани је правник. Члан је ДС-а од 1996. године, а 2006. је изабран за члана Извршног одбора странке. Председник Скупштине општине Палилула био је од 2000. до 2004, а народни посланик од 2001. Потпредседник Народне скупштине Републике Србије од 2003–2007.

ВОЈИСЛАВ БРАЈОВИЋ, министар културе
Рођен је 1949. у Београду. Дипломирао на Факултету драмских уметности 1971. године. Стални је члан Југословенског драмског позоришта од 1969. године, где тренутно игра шест главних улога. Као гост, играо је и игра на сценама других позоришта: Звездара театра, Атељеа 212, Београдског драмског позоришта, Српског народног позоришта из Новог Сада, Црногорског народног позоришта из Подгорице, Града театра Будва. Глумио је у више од 30 филмова, а за телевизију је снимио неколико стотина сати ТВ серија и драма. Добитник три Стеријине награде за глуму. Ожењен је, отац троје деце. Говори енглески језик.

МИЛИЦА ЧУБРИЛО, министар дијаспоре
Рођена 1969. у Картажи, у Тунису. Магистрирала је права и антропологију на Сорбони у Паризу 1993. Од 2003. до 2006. године директор је Туристичке организације Србије. Од 2001. до 2003. била је новинар, дописник са Балкана за француске медије: "Фигаро", РФИ, "Тан" "Поан", а од 2000. до 2001. новинар у редакцији "Фигароа" у Паризу. Течно говори француски и енглески, служи се италијанским и шпанским језиком.

ДРАГАН ЂИЛАС, министар без портфеља, координатор НИП-а
Рођен је 1967. године у Београду. Дипломирао на Машинском факултету. Био је новинар на Радио Индексу и један је од оснивача Радија Б92, где је касније био уредник Информативног програма. Члан је ДС-а од 2004. године, а од 2006. је и члан Председништва странке. Од 1. октобра 2004. године је директор Народне канцеларије председника републике. Сувласник је Компаније "Директ медија", водеће куће у области медијског пословања на територији бивше СФРЈ. Говори енглески језик. Ожењен је и отац две ћерке.

СНЕЖАНА САМАРЏИЋ-МАРКОВИЋ, министар омладине и спорта
Рођена 1966. у Београду. Завршила је Филолошки факултет. Била је помоћник министра одбране Зорана Станковића. Радила је и у Министарству спољних послова, као заменик директора Дирекције за суседне земље, заменик шефа мисије у амбасади СЦГ у Ослу. Говори енглески и норвешки течно и руски пасивно. Удата је, има двоје деце.

АНА ПЕШИКАН, министар науке
Рођена је 1959. године у Фекетићу. Ради на Институту за психологију, Филозофског факултета у Београду, и предавач је на докторским студијама на Хемијском факултету у Београду. Члан је Управног одбора International Aid Network. Добитник бројних стручних награда из области психологије и члан многих редакција стручних часописа.
Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.