Карађорђевићи почивају у Србији

Топола, Опленац – Под опленачким небом, које је после јутарње кише освојило сунце, од јуче у подне почивају и последњи Карађорђевићи, чланови наше краљевске лозе којима судбина није дала да живе и умру у својој отаџбини, коју су „од неба добили и крвљу бранили”, како је то у својој беседи рекао Његова светост Патријарх српски Иринеј.

Земни остаци краља Петра Другог, краљице (мајке) Марије, краљице (супруге) Александре и краљевића (млађег брата) Андреја, у крипту Цркве Светог Ђорђа, породичну гробницу Карађорђевића, положени су око 12.30 часова. Тиме је испуњен њихов животни сан, а самим тим и жеља више хиљада грађана Србије, који су јуче изјутра осванули у Карађорђевој Тополи, да уз дужно поштовање до последњег коначишта испрате његове претке.

У суботу су ковчези са посмртним остацима ових чланова династије пренети из београдске Саборне цркве, такође уз државне почасти, којима је и јуче била обележена церемонија упокојења последњег југословенског краља, његове мајке, супруге и брата.

Државној сахрани Карађорђевића присуствовали су њихови потомци, престолонаследник Александар Други са породицом, председник Србије Томислав Николић, премијер Ивица Дачић, председник Републике Српске Милорад Додик, представници бројних европских и светских владарских породица, дипломатског кора, црквених и верских заједница, наши министри и посланици, угледне личности јавног и културног живота, бројне партијске делегације. Према протоколарним подацима, на Опленцу је јуче било око 3.000 званица.

Церемонија је почела у 10 часова Светом архијерејском литургијом коју је, уз саслужење владика Српске православне цркве, служио патријарх Иринеј. За време литургије, на ковчег краља Петра Другог, синови Александра Другог Карађорђевића, принчеви Петар, Филип и Александар, положили су круну, скиптар, шар и дијамантску сабљу краља Петра Првог (Ослободиоца).

Ковчег краља Петра Другог у крипту Цркве Светог Ђорђа пренели су гардисти Војске Србије, остале су носили у народну ношњу обучени чланови различитих културно-уметничких друштава, међу њима и „Чувари Христова гроба” из Врлике у Книнској Крајини.

У маси знатижељног народа, који се јуче окупио на Опленцу, издвајала су се својим обележјима формална и неформална удружења традиционалистичке и монархистичке оријентације, попут равногорских покрета Србије и Републике Српске, Соколског удружења „Крагујевац”, „Свибора”...

Пред Црквом Светог Ђорђа било је и наше старе емиграције, али и њихових потомака, другог, па и трећег колена. Неки су ка Тополи кренули још у ноћи између суботе и недеље, да би, како нам рекоше, на време били ту да одају последњу почаст своме краљу. Сви скупа стајали су иза ограде којом је био оивичен плато испред опленачке цркве, резервисан за високе званице из земље и иностранства.

Из гужве која се направила по завршетку литургије, са појединих места зачули су се узвици: „Живео краљ, живела краљевина!” У напетој атмосфери ишчекивања да се пред Црквом Светог Ђорђа појаве званичници и одрже најављене говоре, дошло је до комешања, па је обраћање премијера Ивице Дачића пропраћено жестоким узвицима незадовољства и салвама звиждука. Иако се председник Владе Србије позивао на преко потребно национално јединство, његово обраћање многи нису желели да слушају, упорно правећи заглушујућу буку. Тражећи да се народ смири и достојанствено саслуша говор премијера Србије, престолонаследник Александар је у једном тренутку подигао стиснути песницу, што, како се испоставило, није било довољно.

Повремени звиждуци су се чули и током говора председника Николића, због чега је он накратко прекинуо своје обраћање, а најгласнијима је поручио: „Смирите се, пред црквом смо.”

„Ми више не можемо да дозволимо поделе. Ово мора да буде корак ка јединству да бисмо кренули путем великих народа. Кад је један народ јединствен, он не може и никад неће бити мали. Моје је да допринесем помирењу, учинио сам и чинићу све што могу да до помирења дође, али да ли сте и ви спремни да чините исто?” – упитао је председник, претходно подсетивши на трагичан сукоб припадника четничког и партизанског покрета који је кулминирао крајем Другог светског рата.

Напомињући да је пренос земних остатака Карађорђевића „отклањање велике историјске и људске неправде”, патријарх Иринеј је подсетио да је изгнанство чланова ове династије пратило и одузимање њиховог „целокупног иметка”, будући да су били лишени свих права, па и права на повратак у рођену земљу, „коју су од неба добили и крвљу бранили”.

„Сада је васпостављена правда, испуњена је њихова животна жеља да ако нису могли да живе у својој земљи, бар почивају у њој”, нагласио је српски патријарх.

Говорећи о Карађорђевићима који су јуче сахрањени у породичној гробници, престолонаследник Александар Други је навео да је судбина његових предака „била тесно повезана са судбином целог народа, али и са настанком модерне српске државе”.

„Њихови животи су одраз онога што се у то време догађало њиховом народу и њиховој отаџбини. Предуго је трајало њихово лутање, њихово изгнанство. Живели су и умирали на различитим странама света. А данас су овде, на Опленцу, међу својим Карађорђевићима и међу својим Србима”, закључио је престолонаследник, којег је патријарх у једном тренутку назвао „краљем”. Остало је нејасно да ли је реч о лапсусу или намери.