Чиновници „пеглају” буџетски дефицит

Проблем Србије и њеног високог буџетског дефицита није само у пуком броју запослених у јавном сектору, око 550.000 душа, већ и у слабачкој привреди и неодговарајућем броју радника у реалном сектору у коме на сваког запосленог „дође” 5,5 издржаваних лица. Како то помирити у светлу најновијих буџетских неравнотежа?

Један је предлог, рекло би се и најлакши – заледити или смањити плате чиновника на свим нивоима, од републике до последње општине у Србији. То је, по многим оценама, више политички него економски, односно административни проблем. Ту су и пензије око 1,7 милиона пензионера. И око њих се, бар јавно, ломе копља. Да ли и њихова доста скромна просечна примања, око 23.000, ставити на лед? Када се све сабере и одузме велико је питање да ли се само по та два основа (плате и пензије) може уштедети неких тридесетак милијарди динара које прете да сруше буџетску кулу од карата министра Динкића.  

Србија, истина, има највећи удео радника у државној управи у укупном броју запослених (12,3), у образовању (10,2) и у здравству (11,9 одсто). Али то је, по анализама др Мирослава Здравковића, последица најмање стопе броја запослених на 100 становника у правним лицима (18,8 запослених на 100 становника). Уколико би, каже, Србија имала за 100.000 хиљада више запослених у прерађивачкој индустрији, удели у укупној запослености били би нижи, а пензиони фонд лакше савладавао месечне минусе. Словенија, рецимо, у прерађивачкој индустрији на 1.000 становника запошљава 105 производних радника, а Србија свега 51. Мање од нас имају их БиХ (41) и Црна Гора (34).

Највише запослених у државној управи на 1.000 становника има Црна Гора (34,2) док од Србије (23,1) више имају Хрватска (24,5) и Словенија (24,1).

Када се укупан фонд зарада подели са бројем становника долазимо до просечних зарада по становнику у еврима. Највеће зараде по становнику имала је Словенија (338 евра), а најмање БиХ (68), испод Србије (84 евра), а упркос већим просечним зарадама (због мање стопе запослености становништва).

Од зарада у државној управи највише је по становнику исплаћено у Словенији (27,7 евра), а најмање у Македонији (8,7 евра), док су Србија и БиХ имале једнако скупу државу која је коштала по 11,4 евра сваког становника ове две државе.

Судећи по свему, решење за буџетски дефицит мора се пре јесени потражити у осетнијим уштедама и на неким другим позицијама, али и већом наплатом изворних прихода државе. Већа буџетска подршка од већег броја запослених добро би дошла, али је она на веома дугом штапу. Потребне су хитне, ватрогасне мере, како би се избегао банкрот државне касе. Змарзавање или смањивање плата у јавном сектору није популарно, али ако 91,4 одсто буџета пуни привреда, за чије се плате и радна места нико не бори, због чега не би из фискалне солидарности и чиновници понели део одрицања.

----------------------------------------------

Ко чини јавни сектор

У јавном сектору у Србији запослено је око 550.000 људи. Чине га здравство, школство, администрација на свим нивоима, јавна предузећа, војска и службе безбедности. Републичка администрација чини тек 4,5 одсто запослених у јавном сектору или око 24.000 запослених. У односу на развијен свет ми немамо много „чиновника”, али у односу на економску снагу земље и потенцијал привреде, поготово у време кризе – и превише их је. Од 2008, када је планула економска криза у свету и код нас, без посла је остало око 300.000 људи. У јавном сектору свега 5.500.

----------------------------------------------

На дну по броју лекара

Према последњим подацима Светске здравствене организације, у Србији и Црној Гори на 10.000 становника долази свега 21 лекар. У југоисточној Европи од нас су мало боље Македонија и Хрватска, у којима на 10.000 становника долази 26 лекара, а у Словенији 25. Куба и Грчка деле прво место са 62 лекара. У Аустрији на 10.000 становника има 49 лекара, Грузији 48, Русији 43, Норвешка 42, Швајцарска 41 лекар.