Каравани пролазе

Ако наставимо да овом брзином радимо и градимо, по 40 километара годишње, постоји реална могућност да странци на пропутовању за Грчку или Турску заобиђу Србију, а паневропски Коридор 10 остане међународни – само на папиру. То је недвосмислен закључак истраживања „Политике” и свега онога што се догађа око нас, поготово на траси Коридора 4, који форсирајући Дунав приводе крају наше комшије Румуни и Бугари.

Европа је још деведесетих година прошлог века наш аутопут означила као најперспективнију саобраћајну везу Старог континента и Азије. Нудила је и паре да га саградимо. Нисмо их искористили. Зашто? Кажу да није било политичке воље.

Радови на његовом завршетку почињали су у септембру 1997, у септембру 2000, па 2004. Служио је за сликање и убирање политичких поена у предизборним кампањама. Није било необично да исту деоницу различити функционери отварају више пута.

Милутин Мркоњић, министар саобраћаја, 14. јула 2008, код Прешева је најавио „почетак завршетка”, са истог места одакле је 1997. Мирко Марјановић, тадашњи председник владе, озваничио почетак радова на јужном краку Коридора 10.

У првом интервјуу који је дао за „Политику”, са места министра у влади Мирка Цветковића, Мркоњић је био је изричит „Или Коридор 10 под моју ингеренцију или одох из владе”. Коридор 10 је највећа развојна шанса Србије –упослиће више стотина хиљада радника и директно утицати на привредни развој који се мери девизним приливом од више милијарди евра, набрајао је министар благодети завршетка овог међународног аутопута. На питање хоћемо ли успети да га завршимо пре него Румунија и Бугарска саграде конкурентски Коридор 4, уверљиво је одговорио:

„Није ствар да ли можемо, морамо. Они убрзано граде мост код Видина преко Дунава, али сигуран сам да ћемо их претећи. Улог је велик. Повољан географски положај нам иде наруку, а на нама је да то искористимо.”

Последња вест.

Мост на Дунаву, који спаја Бугарску и Румунију, завршен је и биће ових дана отворен за саобраћај. Бугарска иде даље. Планира да сагради још један аутопут према Истанбулу не би ли учврстила свој положај на међународној транспортној мрежи, свесна да ће трговина између Европе и Азије наћи алтернативне путеве, а милијарде евра од транспорта отићи у туђе џепове.

Наш министар је добио шта је тражио – одрешене руке и обезбеђене паре. Саградио је свега 45,25 километара аутопута пуног профила и 114,7 километара полуаутопута. Коридор 10 ће уместо 2012. године бити готов, ако бог да, тек крајем 2015. године.

И док ми градимо километар по километар шлепери са регистарским ознакама Аустрије, Немачке, Грчке и Турске полако заобилазе наше друмове. Пут преко Србије јесте најкраћи и најбољи, али економски интереси превозника су другачији. Шта ми предузимао да их задржимо? Ништа. Осим што бележимо да сваке године имамо мањи приход од наплате путарина.

Министар саобраћаја оставку више не помиње нити му је ко тражи.