Клицоноше у кухињама

Због изненадног раста температуре, запослени у санитарној инспекцији упозоравају Београђане да на сумњивим местима не купују лако кварљиве намирнице, попут сладоледа, сира, кајмака, млека, млевеног меса и изнутрица. Како истичу надлежни, треба избегавати радње које немају исправне расхладне уређаје и робу излажу у пластичним тацнама, на пулту или у излозима.
– Када су велике врућине, храну обавезно треба чувати у расхладним уређајима на температури до плус осам степени, а кувана јела  припремати на најмање 60 степени. То је сигуран начин да се спречи развој бактерија – објашњава др Зоран Панајотовић, начелник београдске санитарне инспекције.      

У последњој месечној контроли исправности намирница у радњама, изван промета је стављено готово 5,5 тона, а највећи проблем, према речима др Панајотовића, и даље је роба коју трговци продају иако јој је рок трајања истекао. Он наглашава да су на дугачком списку неисправних намирница биле и инстант супе у кесици, виршле у вакуум паковањима, бибер, сувомеснати производи, слаткиши...

– Поједини трговци се и даље понашају неморално, а најчешћи узрок повлачења робе из радње су истекли рок трајања и оштећена амбалажа, а у мањем проценту неисправна декларација – каже Панајотовић. 

Наш саговорник објашњава да свакога месеца санитарна инспекција због неисправних брисева пошаље на привремено лечење десетине, па и стотине радника запослених у београдским  пекарама, ресторанима, ћевабџиницама, сендвичарама... Током априла, од 451 бриса са руку запослених, прибора и радних површина 60 је било неисправно. Према досадашњим статистичким подацима, на које је "Политика" већ упозоравала, у просеку сваки десети радник који ради у угоститељству је потенцијални клицоноша, а да ни сам то не зна, због чега би потрошачи требало да обрате пажњу на хигијену пре него што стану у ред пред киосцима "брзе" хране.   

– У брисевима носа и грла откривамо најчешће стафилококе, бактерије које се лако кијањем или кашљањем преносе на радне површине, а потом и намирнице. Честа је и "ешерихија коли", а у неким случајевима проналазимо и различите паразите. Иако је укупан број неисправних брисева из године у годину мањи, мислим да се промене дешавају исувише споро – каже др Зоран Панајотовић.  

Анализе у ванредним прегледима поверене су Градском заводу за заштиту здравља, a зараженим радницима забрањује се рад, припрема и служење хране до излечења. Посебно им се налаже да више пажње посвете личној хигијени и одржавању кухиња, да памучне крпе, које су легло бактерија, замене папирним убрусима и обавезно употребљавају сапун и средства за дезинфекцију.

– Прање руку је обавеза оних који раде са храном. Пре и у току припреме, после прања и сецкања намирница, бројања новца...  Подразумева се, надамо се, после коришћења тоалета уз додатни третман средствима за дезинфекцију – истиче др Панајотовић.

Према речима нашег саговорника, лоша хигијена није једини проблем са којим се санитарци сусрећу током редовних и ванредних контрола. Звучи невероватно, али чињеница је да у Београду (и то не само у приградским насељима) још има оних који припремају храну, иако немају воду или санитарни чвор у радњама. Због лоше хигијене у објектима власници су дужни да на лицу места плате мандатну казну у вредности од 5.000 динара. Много чешће, ипак, купци могу да запазе да је радња привремено "запечаћена" по налогу финансијске полиције. 

– Имамо овлашћења да ставимо државни печат на врата објекта уколико дође до тежих повреда санитарно-хигијенских прописа. Сваког месеца затворимо око двадесетак објеката. Уколико власник радње не поштује донето решење, тражимо асистенцију полиције и затварамо радњу уз обавештење да је рад забрањен по налогу санитарне инспекције – истиче др Зоран Панајотовић.