Мистерија "балканског бубрега"

Ниш – Балканска ендемска нефропатија, обољење бубрега које је до сада на планети Земљи регистрованo само на подручју бивших југословенских република, у Румунији и Бугарској, и даље представља велику загонетку. Овог пролећа навршава се пола века од када је академик Војислав Даниловић, 1957, након дугогодишњих испитивања, званично потврдио постојање болести у околини Колубаре код Лазаревца.

Исте године, утврђена су и велика подручја у другим крајевима Србије на којима је откривено оболевање становништва од непознате, а опасне болести бубрега. Цео свој радни век балканској ендемској нефропатији посветио је проф. др Спира Страхинић, који је стручни рад на утврђивању узрока и начина лечења овог обољења наставио и после одласка у пензију. У част 50 година стручног и научног рада проф. Страхинића, данас и сутра на Универзитету у Нишу, под покровитељством Министарства здравља Србије и у организацији Академије медицинских наука Српског лекарског друштва и Института за нефрологију и хемодијализу у Нишу, биће одржан научни скуп посвећен нефропатији на Балкану.

– После заиста епохалног открића академика Даниловића пре пола века, ендемску нефропатију регистровали смо и утврдили исте године и у долинама Јужне и Велике Мораве и поред њених притока. Место Брестовац, између Лесковца и Ниша, у правом је смислу речи епицентар ендемске нефропатије у Србији, а ова болест до сада је регистрована и у местима у целом сливу Велике Мораве, долини Колубаре, Посавини, покрај Лознице и Бијељине, на подручју Славонског Брода. Има нефропатије у Србији и у Тимочкој крајини, а научна и стручна истраживања потврдила су да је веома распрострањена и на територији Румуније и Бугарске, и зато је добила назив ендемска и балканска, јер је само на посебним локацијама, није раширена свуда – каже за "Политику" проф. др Спира Страхинић.

– И даље, после 50 година великих истраживања изузетног броја научних радника из наше и суседних земаља, немогуће је рећи да је загонетка решена. Реч је о болести која се не испољава понекад и по 15-20 година и тек када настане тотално слабљење функције бубрега, такозвана бубрежна инсуфицијенција, могуће је дијагностификовати и започети са лечењем. Догађало се и догађа се да и целе породице оболе од нефропатије, имали смо примера да и по тридесетак чланова једне фамилије у једном месту оболи, али да болести нема у близини, у суседству. Било је случајева да само мањи део једне породице буде захваћен нефропатијом, а да остали чланови буду здрави. Сматра се и даље да је болест везана за подручје на којем се живи, и због тога је и њена специфичност. Али, не би никако смело да се генерализују закључци који могу да створе панику код народа. Много се ради, посебно у области молекуларне биологије, како би се коначно дошло до правог узрока нефропатије, самим тим и правог начина превентивног деловања код становништва и, свакако лечења овог ипак ендемског обољења – додаје др Страхинић.