Стигла вода у крагујевачка села

Крагујевац – Заједничка инвестиција града и сеоских домаћинстава која су желела да реше проблем водоснабдевања и обезбеде здраву воду за пиће полако али сигурно даје резултат. У селу Ресник, засеоку Дубокић, у току су радови на изградњи деведесетог по реду артеског бунара.

У протеклих пет година, откако је Одељење за пољопривреду започело реализацију пројекта, овакви бунари су ископани у неколико десетина села на крагујевачкој територији.

Према речима Снежане Живановић Катић, помоћнице градоначелника Крагујевца за аграр, до краја наредне године биће ископано још око 25 артеских бунара, што значи да ће воду за пиће добити сва сеоска домаћинства која су исказала жељу да на овај начин, уз помоћ града, реше проблем водоснабдевања.

За израду пројектне документације и копање бунара град је ове године издвојио око 43 милиона динара, а укупно, од 2008, за ову намену је из буџета за пољопривреду утрошено више од 130 милиона.

– Ово је шеста година како спроводимо програм решавања проблема водоснабдевања у крагујевачким селима и до сада је око 3.500 домаћинстава добило воду за пиће. Успели смо да комплетирамо и 60 водоводних мрежа, а наш план је да до краја 2014. ископамо још око 25 артеских бунара, чиме бисмо завршили један велики посао – каже наша саговорница, напомињући да би се на тај начин отворио простор да се средства из аграрног буџета уложе у реконструкцију запуштених домова културе.

Копање артеских бунара и формирање резервоара аутентичан је пројекат града Крагујевца, а неколико других места у Србији већ је изразило жељу да се и њихова сеоска подручја водом за пиће снабдеју на исти начин.

Према речима Снежане Живановић Катић, интересовање за пројекат крагујевачког Одељења за пољопривреду показале су и локалне самоуправе Шапца, Ужица, Краљева, Ваљева, Сврљига...

– Сви они желе да преузму крагујевачки рецепт. Ми смо ту да им помогнемо и упознамо их са нашим пројектима и искуствима. Осим новца, који мора бити обезбеђен, важно је да се житељи села добро организују, да се окупи што већи број домаћинстава која су заинтересована да се укључе у пројекат. Без добре организације, овај посао се никако не може завршити – наводи наша саговорница, наглашавајући да је у сваком крагујевачком селу које је ушло у програм реализације претходно формирана „Водна заједница”, удружење мештана које је с градом потписало уговор о испитивању тла и копању бунара.

Осим у Реснику, радови на копању артеских бунара изводе се и у Великим Пчелицама и Доњој Сабанти, а водоводна мрежа гради се у Драчи, Чумићу, Речанима и другим крагујевачким селима.

– Уколико бунар пресуши, извођач радова је дужан да о свом трошку ископа нови. На сеоским домаћинствима је само да плате изградњу водоводне мреже од резервоара до својих кућа, а све друго је обавеза града – објашњава Снежана Живановић Катић, наглашавајући да је у цео пројекат укључен и крагујевачки Институт за јавно здравље, који контролише исправност и квалитет воде за пиће.

Према речима помоћнице градоначелника за аграр, пројекат водоснабдевања села биће приоритет и наредне године.

Наша саговорница верује да се буџет за пољопривреду неће мењати, те да ће и 2014. бити на сличном нивоу као и ове године, а реч је о 92 милиона динара које је градска скупштина наменила побољшању услова живота у 56 крагујевачких села, кроз различите видове подршке пољопривредним произвођачима.