Нови предлог – старе економске мере

Јоргованка Табаковић, гувернер Народне банке Србије, није случајно у недељу присуствовала састанку премијера, вицепремијера и министра финансија који је одржан на тему привредног опоравка земље. Јер, управо од ње, тачније од њене институције, очекују се „велика дела”. Тако се бар закључује из назнака мера који ће Национални савет за привредни опоравак предложити влади на састанку који би требало да се одржи до краја седмице.

Према речима привредника Топлице Спасојевића, потпредседника овог тела, те мере нису никаква новост за креаторе економске политике, јер је њих Савет срочио и влади послао још прошлог новембра након формирања.

– Од НБС очекујемо смањење обавезне резерве за најмање десет одсто, али и „ресетовање” банкарског система тако да кредити привреди буду повољнији. Део који би се ослободио из обавезних резерви требало би усмерити на одређене гране. Предузећа би требало да добију дугорочне кредите, по разумним каматама. Привреда је исцрпљена после пет година кризе и девалвације динара од 50 одсто. Шта њима значи кредит на годину дана с грејс периодом од три месеца. Шта то могу да произведу и наплате за четири месеца – објашњава Спасојевић.

Предлог мера подразумева и реиндустријализацију, буџетску штедњу, реформу јавних предузећа, као и решавање проблема оних у реструктурирању, повећање запошљавања, стабилан курс. Прошле јесени власт се баш није одазвала на њихове савете, па зашто би сада?

– Другачији су показатељи. Тада је инфлација била висока, сада је на силазној путањи. Пољопривреда обећава. Потребан је консензус целог друштва да се промене спроведу – каже Спасојевић.

Економиста Владимир Круљ каже да и сада постоји довољан кредитни потенцијал код пословних банака, али се поставља питање да ли има довољно солвентних корисника кредита. Не треба заборавити, каже, да се број кредита у кашњењу из године у годину повећава и да је сада дошао до границе да је практично сваки пети кредит привреди у кашњењу, што сигурно не охрабрује банке да наставе да пласирају средства за те намене.

– Сигурно је да ће држава разматрати наставак програма субвенционисања кредита привреди, али ће то сигурно зависити од расположивих средстава у буџету. Питање нивоа каматних стопа зависи од читавог низа фактора на које влада нема директног утицаја. Актуелна економска криза у свету, економска криза у Србији, низак кредитни рејтинг земље не утичу позитивно на ниво каматних стопа. Влада Србије, у сарадњи са НБС, треба да ради на стварању услова за поправљање кредитног рејтинга земље, чему би значајно допринео и нови аранжман са ММФ-ом – објашњава Круљ.

По њему, приоритет владе у кратком року мора да буде стабилизација стања у буџету, односно свођење државних расхода на одрживи ниво, како би се спречила криза ликвидности, односно потенцијални банкрот државе.

– Влада ће морати да се позабави питањем контроле раста плата у јавном сектору и пензија, али и питањем субвенција јавним предузећима, као и оним у реструктурирању. Промене у јавним предузећима важан су елемент економског опоравка земље, јер ће се на тај начин смањити високи губици ових предузећа, а са друге стране смањиће се директне субвенције из буџета које иду за та предузећа. Због тога се овом послу мора приступити што пре, посебно ако се узме у обзир чињеница да се тај посао не може урадити брзо. У релативно кратком року потребно је учинити велики напор и покушати пронаћи стратешке партнере за предузећа која су у реструктурирању, јер је потпуно јасно и економски неодрживо да субвенције за та предузећа трају тако дуго, будући да постају превелико оптерећење за буџет у овом тренутку. Охрабрују информације да се разговара са заинтересованим партнерима за један број предузећа која су у реструктурирању. Са друге стране.За она предузећа која немају тржишну перспективу, стечај ће бити неминовност – сматра Круљ.

Он кажеда и креаторе економске политике у ЕУ мучи како пронаћи ту фину границу између штедње, која треба да омогући фискалну консолидацију и улагања која треба да обезбеде привредни развој и нова радна места. Оно што је сигурно, економске власти у Србији имају веома сужен маневарски простор и због тога ће морати да примењујуи непопуларне мере штедње како би очувале макроекономску и фискалну стабилност, али ће морати да пронађуи средства која ће улагати у развој.

 -----------------------------------------------------------------------

Кључ у реиндустријализацији

 За Круља је реиндустријализација битна не само због већег запошљавања већ и због стварања услова за одрживи привредни раст земље. Тај процес је стратешки и дугорочан и потребно га је започети што пре и што активније. Потребно је искористити све компаративне предности које наша земља има – пре свега у области пољопривреде, енергетике и прерађивачке индустрије. „Влада је реиндустријализацију ставила међу своје дугорочне приоритете и верујем да ће те активности на дуги рок дати задовољавајуће резултате. Наравно, процес реиндустријализације потребно је ускладити са потребама и захтевима тржишта, новим привредним гранама са јаким потенцијалом, као што је ИТ индустрија”.