Незапослене труднице без довољно подршке

Незапослене породиље које први пут постају мајке могу са сигурношћу да рачунају на око 36.000 динара финансијске помоћи. Управо толико износи родитељски додатак за прво дете, којим држава награди сваку мајку, без обзира на то да ли је она и власник радне књижице.

Многе жене као разлог за одлагање рађања „за нека боља времена” наводе управо материјалне егзистенцијалне проблеме, а посебно незапосленост. Упркос свеприсутној бризи због пада наталитета, да ли ће незапослена трудница или породиља бити и материјално подржана од друштва – у значајној мери зависи од тога да ли су власти у њеном граду или општини издвојиле новац за ту намену.

У том погледу, рекло би се, највише среће имају породиље из Јагодине, где добијају месечно по 12.000 динара до бебиног првог рођендана. Уједно, овај град један је од ретких који помаже труднице.

– Код нас и незапослене труднице могу да рачунају на подршку. Тако оне од трећег месеца трудноће, па до порођаја, добијају по 12.000 динара. Рецимо, у марту ове године, том сумом подржано је 175 трудница и 430 породиља које немају радно место – каже Драгана Симић из Oдељења за друштвене делатности града Јагодине.

У Београду труднице не остварују поменута права. Али зато, како кажу у Секретаријату за здравствену заштиту, годишње у просеку око 5.200 незапослених породиља добије по 50.000 динара. Ако је нека од њих постала мајка близанаца или тројки, тај износ се множи са бројем новорођенчади. Међутим, постоје и градови чија власт није предвидела помоћ ни породиљама, а камоли трудницама. Управо то је случај у Врању.

Непостојање трајног и системског решења када је реч о помоћи коју дају локалне самоуправе, главни је проблем који наводи Драгана Соћанин, председница удружења „Родитељ”. Овој организацији незапослене труднице и породиље најчешће се јављају управо да би сазнале на коју помоћ имају право и како могу да је остваре.

– Често нам као разлог незапослености наводе трудноћу. Нажалост, нису ретки ни примери такозване суптилне дискриминације, односно интересовање послодавца о плановима запослених када је реч о заснивању породице – наводи Драгана Соћанин.

У Министарству рада, запошљавања и социјалне политике сазнајемо, поређењем исплата родитељског додатка (добијају све породиље) и броја исплата породиљског одсуства (примају само запослене породиље) за прошли месец, да у Србији живи око 25.000 незапослених породиља. Истичући да је тешка материјална ситуација изазвана светском финансијском кризом захватила све слојеве друштва, у овом министарству кажу да не постоји могућност да незапослене труднице по основу другог стања, а мимо важећих прописа, остваре посебна права.

На помоћ државе једино могу да рачунају самохране и социјално угрожене мајке, али и породиље које преко Националне службе за запошљавање примају новчану надокнаду због губитка посла. Како сазнајемо у овој служби, оне имају право да добијају ту помоћ све до истека породиљског. У ту сврху је, кажу у Министарству рада, током 2012. из буџета издвојено око 40 милиона динара. Управо толико је прошле године коштала новчана надокнада за 2.343 особе које су у просеку добијале око 20.000 динара месечно.

Незапослене труднице и породиље могу остварити право на здравствено осигурање преко запосленог супруга, кажу у Републичком фонду за здравствено осигурање. Међутим, ако нису удате и не остварују никакве приходе и социјално су угрожене, такође могу добити здравствену књижицу – али по посебној и сложеној процедури.