Стаклени дворац чека мајсторе

Више од осам хиљада домаћих и међународних скупова одржаних под кровом "Сава центра", 20.000 до сада уприличених културних манифестација и отприлике 12 милиона посетилаца – нема сумње, значајно су обликовали живот Београда у минулим деценијама. Кућа добре воље, како су многи ово по много чему јединствено здање одмила назвали, недавно је низом манифестација обележила 30 година рада.

На дан рођенданске прославе, 14. маја, запосленима у "Сава центру" уручен је сертификат ИСО 2001. Реч је о стандарду у модерном пословању који отвара могућности за будућност и остварење основног циља – професионалне организације конгреса и културних продукција према европским стандардима и позиционирање Београда као једног од водећих конгресних центара у Европи.

– Чим је изграђен, "Сава центар" је постао један од пет највећих конгресних центара у свету, којих данас има четрдесетак. Овом титулом окићен је и дан-данас, додуше само на европском континенту. Када то кажем, мислим на капацитете и обим услуга које здање пружа, а не на број до сада одржаних конгреса. До 1983. године у њему је годишње одржавано по 30 међународних скупова са 2.500 учесника, а таква попуњеност капацитета је доносила знатна средства и туристичкој привреди града. Последњих година број конгреса свео се на тек неколико годишње, али је важно истаћи да за ову кућу не постоје ни мали нити велики скупови, нити мање значајнији концерти, нити само велики корисници услуга – истакла је Јасна Димитријевић, директорка "Сава центра".

Прва жена "стакленог дворца" открива и то да данашњи светски тренд није изградња центара попут нашег, већ се инвеститори радије опредељују да у саставу луксузних хотела одвоје простор и за подизање конгресне сале. Премда ово предузеће живи од сопственог рада и успева да подмири текуће трошкове пословања, као и културну продукцију, оно ипак није у стању да се ревитализује без помоћи градских и републичких власти.

– За тај подухват потребно је пет милиона евра. Објекат морамо да обновимо, подмладимо и технички опремимо будући да нам је циљ да постанемо лидер у развоју конгресне индустрије у овом делу региона – додала је Димитријевићева, истичући да би у "Сава центру" до краја идуће године требало да буде обновљена стаклена фасада, систем хлађења и грејања...

Наша саговорница наговештава да би први радови на замени стаклених панела изнад објекта Б, које је осмислио архитекта Стојан Максимовић, могли да почну већ у августу. Садашњи изглед здања неће нимало бити измењен, обећавају у управи центра, а за најављени подухват Скупштина града издвојила је више од 70 милиона динара. Следећа фаза радова биће уређење фасаде зграде  према Улици Милентија Поповића. Трећом етапом биће замењена стакла изнад Медија центра, после чега ће почети уређење дотрајалих система за грејање у кулама објекта. Шлаг на торти биће летња позорница, тачније башта која ради као сцена под отвореним небом са различитим културно-забавним садржајима. Директорка Димитријевић за сада не може да прецизира да ли ће летња позорница после обнове постати додатни изложбени простор центра, који објекту недостаје, или ће на том месту можда бити изграђена нова конгресна сала.

И поред најављених радова, вредело би подсетити да у ову кућу, откако је подигнута 1977. године, до пре две године није уложен готово ни динар. Велико спремање почело је на пролеће 2005. пред почетак 14. годишње скупштине Европске банке за обнову и развој, када је унапређен систем телекомуникација и дотеран изглед конгресних сала.   

– Техничка опрема у "Сава центру" обновљена је прошле године. Долби стерео систем и могућност вишеканалне репродукције филмског звука наш су одговор на зле језике који су својевремено кружили градом на рачун лошег озвучења у великој дворани. Урађена је и хидроизолација крова изнад конгресних сала, а пре пет месеци и хидроизолација у пасарелама – објашњава Димитријевићева. Ове зиме није било, вели директорка, пропуштања воде у објекту, додајући да је један од главних разлога за прокишњавање слегање песковитог тла на којем је центар подигнут.

Када је управа недавно спровела анкету међу 150 закупаца и корисника пословног простора о проблемима који их тиште, одговори су били крајње изненађујући. Закупци су се пожалили на лоше урађен систем хлађења и загревања простора у којем бораве већи део дана.

Представљању "Сава центра" као атрактивне  конгресне дестинације умногоме ће допринети и изложба фотографија Тридесет година "Сава центра", аутора Милутина Рајковића, у седишту УН у Њујорку, која је најављена за 29. мај. У оквиру прославе 30 година рада ове установе, управа "бетонског брода мира" планира да у другој половини године јавности представи експонате из помало заборављене уметничке збирке. Наводећи анегдоту да је за ову установу својевремено у народу био одомаћен назив "код Кебса", управа овог објекта с поносом истиче да је "Сава центар" успео да  обезбеди репутацију једног од водећих конгресних, пословних и културних центара у Европи, са биоскопском двораном капацитета 3.672 места и 15 конференцијских сала опремљених најсавременијом техником, капацитета од 20 до 4.000 места.