Уторак, 23.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Сусрет писаца за будућност

Сусрет писаца за будућност
Писци на књижевној вечери у Димитровграду (Фото В. Павковић)

– Сарадња Српског и Бугарског ПЕН- центра мора да буде много живља и да подразумева оснивање разноврсних програма. Предлажем да се литература на наша два језика узајамно много више преводи него до сада, да се убудуће састајемо једном годишње и да представљамо нова објављена издања. Људи смо од књиге и сматрамо да литература јесте комуникација, рекла је председница Српског ПЕН центра Вида Огњеновић на сусрету са представницима Бугарског ПЕН-а, који је одржан у Димитровграду 17. и 18. маја. Овај сусрет два ПЕН-а први је после 1936. године, а учеснике је поздравио и генерални конзул Бугарске у Нишу Георги Јуруков, који је нагласио да су српско-бугарски односи интензивирани на свим нивоима у последњих седам година. 

У димитровградској библиотеци "Детко Петров", били су наши писци Вида Огњеновић, Михајло Пантић, Горан Петровић, Александар Гаталица, Васа Павковић, Владислава Гордић-Петковић, Радослав Петковић, Неда Николић-Бобић и Саша Стојановић, писац из Лесковца и уредник часописа "Think Tank". Сусрели су се и искуства разменили  са бугарским књижевницима Георги Константиновим, председником Бугарског ПЕН-а, затим Николом Инџовим, Кристин Димитровом, Бојком Златевим, Димитром Гулевим и Ганчом Савовим. Члан и пријатељ писаца оба ПЕН центра био је Велимир Костов, директор издавачке куће "Братство" из Ниша.

Писци су били сложни у настојању да међусобно упознавање књижевности две суседне земље буде интензивирано, да паралелно са објављивањем хрестоматије и антологија бугарске књижевности на српском буду штампане и хрестоматија и антологије српске прозе и поезије на бугарском. Сусрет је протекао у присној атмосфери, без уплитања политичких тема  и то баш у Димитровграду, месту у којем се равноправно говори српски и бугарски језик.

Предлог Виде Огњеновић да се књижевне вечери, приликом будућих сусрета, одржавају у неколико других градова у Србији или Бугарској наишао је на одобравање.

– Спремни смо да приредимо књижевне вечери и трибине за писца који добије једну од најзначајнијих књижевних награда у Бугарској "Христо Ботев". У Бугарској могу да буду представљени добитници најзначајнијих награда за књижевност у Србији "Андрићеве" и НИН-ове. Предлажем и да се награђена дела узајамно преведу, додала је Вида Огњеновић.

Михајло Пантић, потпредседник Српског ПЕН-а, нагласио је да припрема антологију савремене бугарске књижевности и да ће се ускоро, у сарадњи Филолошког факултета у Београду и издавачке куће "Братство" из Ниша, појавити класична хрестоматија бугарске књижевности.

Георги Константинов предложио је да следећи сусрет српских и бугарских писаца буде одржан у Софији и позвао је српске литерате да почетком следеће године присуствују великом сусрету писаца Балкана у Бугарској.

Представници Српског ПЕН-а на поклон су добили "Историју Бугарског ПЕН центра", а наши писци такође су узвратили поклонима – "Историјом Српског ПЕН центра" аутора Предрага Палавестре, и антологијама српске прозе и поезије, које су приредили Михајло Пантић и Гојко Божовић.

Овом приликом наглашено је да је број часописа "Мост", у издању нишког "Братства", посвећен Српском и Бугарском ПЕН-у, а да је број најстаријег бугарског часописа "Пламак" био посвећен нишким писцима, као својеврсни мост Ниша и Софије.

После договора писаца о будућој сарадњи, уследило је богато књижевно вече у Дому културе. Писци су своје текстове читали на матерњим језицима, а програм су водили Иван Иванов, директор димитровградске библиотеке и Елизабета Георгијев, велики ентузијасти  који настоје да очувају културу у Димитровграду. Писци Српског и Бугарског ПЕН-а посетили су и манастир Поганово, недалеко од Димитровграда, посвећен светом Јовану Богослову.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.