Ниво Дунава расте изнад очекивања

Ниво Дунава јуче је порастао за 15 до 20 центиметара у односу на дан раније. На неким тачкама је већ премашена и граница која се испрва прогнозирала као максимална до које ће вода допрети. По последњим прогнозама, рекордни водостаји на Дунаву неће бити превазиђени. Метеоролози и предузећа задужена за одбрану од поплава верују да поплавни талас, који је направио хаос у Централној Европи, ипак можемо да чекамо релативно мирно.

Кише у горњем Подунављу, због којих је река и подивљала, и даље падају, али осетно слабије. Додуше, покренуле су се и неке реке дунавског слива које су до сада мировале. Чак ни њихов прилив, очекују метеоролози, неће формирати још један поплавни талас. У најгорем случају, продужиће трајање овог који данас или сутра стиже у Србију.

– Kише ових дана има и код нас, али местимично, само у мањим деловима земље, чак не ни у читавим областима. То није довољно да утиче на веће реке, попут Дунава. Може једино да покрене мање реке – објашњава Дејан Владиковић, из Републичког хидрометеоролошког завода.

Падавине у Србији требало да би да се зауставе сутра – тачно на време да нам не отежавају одбрану од поплавног таласа. Ако одоле војвођански насипи, који ће поднети најжешћи удар, низводно се не очекују невоље. Већ у Београду, оцењују у РХМЗ-у, неће морати да буде проглашена ни ванредна одбрана од поплава. Исто важи и за Панчево. Смедерево, међутим, још не може да буде мирно, јер је тамо готово извесно да ће бити испуњени параметри за улазак у ванредну одбрану а штаб за ванредне ситуације тог града је пре три дана објавио да није „оперативно спреман” за суочавање са бујицама. У републичкој Дирекцији за воде су самоуверенији.

– Мада је ниво воде виши него што је прогнозирано, нема знакова да насипи попуштају. Обишли смо линије одбране, ојачали их тамо где је било нужно. Имамо и сав мобилни материјал који нам може бити потребан, попут џакова и разног алата. Пре свега, уздамо се у наше насипе. Истина је да се у њих годинама улагало мање него што би било идеално, али су добро изграђени и не би требало да их савлада оволики водостај, који је ипак много мањи од оног у Средњој Европи – каже Миодраг Пјешчић, директор Дирекције за воде.

Рекордни нивои Дунава махом су забележени 1965. године, када је већи део Војводине „пливао”. Ситуација је тада ипак била потпуно другачија, јер није било система бедема да нас штите. Тек након те катастрофе одбрана је подигнута. Али, ни она није била довољна 1981. године. Тада је на нас навалила и мања количина воде него 2006. године, када смо се последњи пут готово свуда у Србији борили са великим изливима, али систем бедема још није био довршен, а осим Дунава помамила се и Сава, која сада мирује, а није била испуштена ни вода из акумулације код Ђердапа, како би она примила ударни талас. После тога је изграђено још насипа, као и канал Дунав-Тиса-Дунав.

-------------------------------------------------------------

Како се мери водостај

Нивои Дунава од око 700 центиметара, које ових дана наводе метеоролози, не подразумевају да је то дубина реке. Они прецизирају само колико је река нарасла у односу на коте постављене на мерним местима, објашњавају у Републичком хидрометеоролошком заводу. Коте су, заправо, смештене тамо где је то било погодно – дакле, тамо где се могло дохватити. Оне представљају репер, у односу на који је искуство показало где су границе редовне и ванредне одбране од поплава.