Филм је мртав, живео филм

Од нашег специјалног извештача
Кан, 21. маја - Прошла је прва половина фестивала, а на критичарским листама најбољих још увек води румунски филм "4 месеца, 3 недеље и 2 дана" Кристиана Мунгиуа. Приближио му се једино "Нема земље за старца" браће Коен, који је веће симпатије освојио код Француза, а мање код остатка света.
Фестивал се тек захуктава, пристигли су Ален Делон (почасни гост Фестивала), Шерон Стон, Леонардо ди Каприо (у документарцу "11. сат" и он се, попут Ала Гора, бори против глобалног загревања), Анђелина Џоли, Бред Пит... Јуче је, уз ватромет, канска публика могла да поздрави и легенде светског филма: Ангелопулоса, Огуста, Кајгеа, Лоуча, Ћимина, Кончаловског, Егојана, Дарденове, Инаритуа, Каурисмакија, Киаростамија, Китана, Лијанга, Вендерса, Жимоа, Оливеиру, Поланског...

Они су само неки од 35 светских аутора кратких играних филмова у заједничком делу "Сваки њихов филм", пројекту који је поводом јубилеја и славља светског филма наручио сам Кански фестивал. И Емир Кустурица је био замољен да се прикључи пројекту, али је био принуђен да понуду одбије због презаузетости снимања "Завета".

Сваки од аутора-учесника на свој је начин одговорио на тему о тренутној судбини и будућности филма, а занимљиво је да је највећи број њих, за место радње, одабрао сабласно празан биоскоп! Најдопадљивији и најоптимистичкији је филм Кена Лоуча, чији јунаци чекају у дугом реду испред једног мултиплекса а, како не могу да се одлуче који би филм гледали, одлуче да оду на фудбалску утакмицу.

И, док је публика синоћ на црвеном тепиху бурно поздрављала окупљену редитељску свиту (што је био прави мали историјски догађај), током дана сусрет са новинарима и није протекао тако срдачно. Оптуживши новинаре да постављају глупа и испразна питања, видно изнервиран Роман Полански демонстративно је напустио конференцију! Остали редитељи су, углавном у добром расположењу, говорили да упркос извесном песимизму исказаном у већини кратких дела, верују да је филм и те како жив...

Иначе, своју трку за "Златну палму" већ су "истрчали" аустријски редитељ Улрих Зајдл филмом "Импорт-експорт", култни корејски редитељ Ким Ки-Дук са "Дахом" и Гас Ван Сент са " Параноид парком".

Зајдл је, у свом маниру, понудио ангажовану, али и депресивну причу о судбини имиграната и третману незапослених људи са европског истока и запада, задирући дубоко у мрачне ходнике капитализма и транзиције. Филм прати паралелно две судбине - Украјинке која је спас од сиротиње пронашла у бедном бечком послу и Аустријанца који после отказа код куће посао проналази у Украјини. Лице и наличје истог огледала, црни филм за размишљање, покварен предугим трајањем.

Ни Ким Ки-Дуков филм "Дах" није до краја испунио очекивања, иако је његова почетна филозофска идеја крајње примамљива. Ако је мржња та која је удахнута, заборав је оно што треба издахнути, а ако је нада удисај, предаја ће бити издисај. Овако размишљајући, аутор нуди необичан сусрет остављене жене и осуђеника и гледаоцу саопштава да свако може остати без даха у реду за смрт. Зачуђујуће, али овај је такмичарски филм имао само једну новинарску пројекцију, многи су остали иза затворених врата што је изазвало буру негодовања, а фестивалским челницима је указано да за јубилеј овако нешто није смело да се догоди.

Још једна фестивалска грешка десила се јутрос, када је пројекција Ван Сентовог "Параноид парка" била прекинута услед техничког квара. Срећом, ствари су брзо исправљене те утисак о филму није знатно покварен. Овај Ван Сентов филм много је бољи и конзистентнији од његова два претходна - "Слона" и "Последњи дани", иако су ауторова интересовања увек иста: малолетничка делинквенција, растурене породице, изокренуте вредности, америчка младост на путу злочина. "Параноид парк" је и могућа, иако минималистичка, верзија "Злочина и казне", смештена међу тинејџерске скејбордере. Дечак је починио случајан злочин, а казна је страшна - то ће га пратити целог живота. Атмосфери филма и визуелно-уметничким утисцима велики допринос је дао и директор фотографије, славни Крис Дојл, с којим Ван Сент први пут сарађује.

Ван конкуренције, вечерас ће бити приказан и нови филм британског редитеља Мајкла Винтерботома, који га је поново одвео до Пакистана и последица рата у Авганистану. "Моћно срце" је, пре свега, прича о Маријен Перл, супрузи новинара "Вол стрит џурнала" Данијела Перла, који је пре пет година био киднапован и брутално погубљен, за шта је осумњичен терориста Омар Саид Шеик. У улози, током свих ових догађаја прибране, а трудне Маријен (такође новинарка), је доминантна Анђелина Џоли, улогу Денија тумачи Ден Футерман а, осим њих, у филму играју веома убедљиви пакистански глумци. И "Моћно срце" је филм, "винтерботомовске" документаристичке структуре, узбудљивог ритма и могуће га је тумачити и као неку врсту допуне "На путу за Гвантанамо"...

Осим због Анђелине Џоли и Винтерботома, на црвеном тепиху ће вечерас буке бити и због филма "Смртни доказ", још једног канског миљеника и лауреата - Квентина Тарантина и његових глумаца, Курта Расела и Розарио Доусон...

-----------------------------------------------------------

Златна медаља Si-Si Групи

Кан, 21. маја - На свечаности уприличеној пре две вечери у канском Хотелу "Хилтон" Војину Ћорђевићу, челнику Si-Si Групе, уручена је Златна медаља за најбољи производ 2007. и дизајн боце жестоког пића "абнормал", коју додељује Међународна асоцијација "United votka".