Дулићев гест

Пошто је идеја о остваривању "топле комуникације" за посланике у виду тунела између две скупштинске зграде изазвала вруће реакције јавности, председник српског парламента Оливер Дулић се повукао и одустао од иницијативе да испод једног од централних београдских паркова буде ископан 400 метара дугачак подземни пролаз.

И не дочекавши да разговара са градским архитектом и другим београдским стручњацима о томе да ли је уопште пробијање тунела између две зграде парламента – у Улици краља Милана и на Тргу Николе Пашића – и да тај пројекат јавно изложи, Дулић се, након што је "Политика" на насловној страни објавила да постоји идеја о подземном повезивању два здања, суочио с правом бујицом критика.

Негодовали су и грађани, али и стручњаци, тврдећи да је такав пројекат изводљив, али бесмислен и скуп, и да истовремено још више удаљава посланике од својих бирача и претвара их у кртице.

Издржао је председник парламента све те критике и онда правилно закључио да је боље одустати од ове идеје, за коју је, иначе, више пута нагласио да није његова и да постоји већ двадесетак година. Сваки одговоран политичар који бар мало обраћа пажњу на то шта бирачи мисле поступио би исто. С те стране је Дулићев гест за сваку похвалу.

Испада, међутим, да је цео пројекат стављен ад акта тек када су се против њега побунили и посланици који су, према Дулићевим речима, били упознати са овом намером, али су са критикама почели тек пошто су видели негативне реакције јавности. Председник парламента, наиме, тврди да шефови посланичких група који су га нападали, нису ни реч рекли против копања тунела онда када их је са том идејом упознао.

Сигурно је да су се и посланици водили негативном реакцијом јавности, као уосталом и сам Дулић, али су при томе прећутали да су и сами у првом тренутку били за то да се још мало спусте испод земље. Овако су међу грађанима створили слику као да је, у најмању руку, Дулић све урадио како би за бесмислене пројекте из џепова пореских обвезника извукао још новца, од којег би део можда завршио и у његовом новчанику. Или да је, чисто забаве ради, сам већ ставио шлем на главу, забацио крамп на раме и кренуо "на пут у средиште земље", уместо да се бави својим послом.

Истим тим посланицима, међутим, као да уђе вода у уши сваки пут кад Административни одбор расправља и, углавном, позитивно одлучује о повећању плата народних посланика, па не чују како им грађани спомињу имена упарена с разним именицама – "лопови", "беспосличари", "џабалебароши"…

И тада се појединци понашају као да они ту нису ништа дирали или да су, заправо, од почетка били против повишица – те један није био на седници Одбора, други је био, али није гласао, трећи је изашао баш пред гласање…, а плате су повећане саме од себе. Мишљење јавности, тада, ипак, као да није много битно, баш као и у случајевима када су својевремено револт и згражавање јавности изазивали готово апсурдно жестоки протести посланика убог избацивања колача из јеловника скупштинског ресторана!