Четвртак, 25.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

„Боркови тестови” – аутентични

„Боркови тестови” – аутентични
Први резултати мале матуре на вратима Фото М. Симић-Миладиновић

Утврђено је да су примерци три комбинације тестова из српског језика које је Жарко Обрадовић, министар просвете, добио од Борка Стефановића аутентични – сазнаје „Политика”.

– Јуче ујутру три комбинације тестова из српског стигле су на проверу у Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања. То су фотокопије на којима се налазе задаци који одговарају садржају комбинација тестова које су осмаци имали на завршном испиту. Међутим, ми не знамо када су направљене те фотокопије нити знамо њихово порекло – објаснио је за „Политику” Срђан Вербић, руководилац Центра за испите Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања у којем тестови за малу матуру и настају.

Министар Обрадовић је по добијању фотокопија тестова рекао за наш лист – да ће материјал који „личи на тестове” бити одмах ујутру прослеђен на утврђивање веродостојности, и било је тако. Али просветни врх, овога пута, није пожурио да саопшти резултате утврђивања аутентичности, за разлику од ефикасног демантија на вест да је разоткривен и нови тест математике која је протутњала интернетом уочи одложеног испита и испоставило се није била тачна.

Тишина просветне власти о афери са тестовима на малој матури обележила је јучерашњи дан. Готово сви релевантни саговорници о овој теми били су на састанцима, недоступни за јавност, док је министар просвете цео дан провео у скупштини. Према незваничним информацијама, полиција која од уторка спроводи истрагу у вези са провалом тестова за математику, дошла је до података који упућују на учеснике у овој афери.

Бучни су били родитељи и ђаци. Главна жаришта побуне заговорника да се обори мала матура су Београд и Нови Сад.

Родитељи малих матураната из Новог Сада, окупљени око истоимене грађанске иницијативе затражили су јуче да се резултати завршног теста пониште и да се деца упишу у средње школе на основу бодова које носе из основне школе. Као разлоге за то наводе крађу и препродају испитних комбинација, али и разлике у тестовима за националне мањине.

– Све то недвосмислено доказује да су деца стављена у неравноправан положај – сматрају родитељи истичући да су проваљивање матуре и одлагање теста из математике указали на крупне системске недостатке.

Центром престонице ширила се вест да су у елитним основним школама у језгру града многи осмаци илегално набавили комбинације задатака за малу матуру и да је просечан број бодова генерације из српског близу 19. Екипа „Политике” је на терену проверила ове информације и утврдила да нису тачне. Према прелиминарним резултатима у тим школама успех ученика на тесту из српског у просеку је за један и по бод лошији од прошлогодишњег.

Инсистирали смо да нам надлежни из Републичке комисије која прати упис дају податке о просечном броју поена које су осмаци завредели на овогодишњој матури из српског у Београду, Новом Саду и на републичком нивоу, а они су нас упутили на Завод за вредновање.

– Немамо те податке. Они стижу у базу и Републичка комисија то треба да има. Ми прикупљамо податке из 117 школа, јер то је репрезентативан узорак за детаљну анализу завршног испита коју радимо у јулу и августу – објашњава Вербић.

Миленија Симић-Миладиновић

-----------------------------------------------------------

Јевтић: Афера је могла да се спречи

– Афера са тестовима је могла да се спречи, јер се догодила прошле године, али тада је изостала озбиљнија истрага. Заташкало се лане, а ове године се вратило пуним интензитетом. Министар просвете није крив што се ово догодило, али је одговоран за то што се поновило. Све може једном да се догоди, затим се предузму озбиљне мере и отклоне се недостаци. Наш просветни врх то није схватио и сад им се то обија о главу – Милан Јевтић, потпредседник Уније синдиката просветних радника Србије.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.