Вредност зборника "Стокхолм – Београд"

Да ли се сличност између Београда и Стокхолма завршава на чињеници да су главни градови европских земаља, и да су окружени воденим богатством? Могу ли се упоређивати достигнућа њихових култура, традиције, животног стандарда, књижевности, уметности? Осам научника, уметника и истраживача из Шведске и осам њихових колега из Србије разматрали су одговоре на ова питања на Трећем шведско–српском симпозијуму, одржаном у Стокхолму 2004. године. Зборник реферата "Стокхолм – Београд" који су написани за ту прилику, штампан је ове године у Шведској, а српској јавности представљен је јуче у Српској академији наука и уметности.
Зборник је плод сарадње између САНУ и Краљевске шведске академије за књижевност, историју и старине.

Иницијатори симпозијума, који је претходио штампању зборника, били су академици Предраг Палавестра из САНУ и Свен Густавсон из Шведске академије.

– Окупили смо мислиоце и ствараоце различитих интересовања и профила. Свако је из свог угла представио град из кога долази. Друштвењаци, историчари и природњаци из обе државе заједнички су се сложили око питања која треба обрадити из српске и шведске стварности. Тако је, на пример, Мина Петровић говорила о социодемографском развоју Београда, Миодраг Вујошевић о новим развојним плановима у доба транзиције, Јелена Јовановић о музичкој традицији Срба, а Вида Огњеновић о књижевној сцени у главном граду Србије – истакао је академик Предраг Палавестра.

Швеђани су, између осталог, изнели своје виђење о томе зашто се имигранти у њиховој земљи концентришу само у извесним предграђима, и како се застава мултикултурализма одмотава у Скандинавији.

– Окупили смо учењаке, приближили их једне другима, успоставили мостове између различитих начина размишљања. Разменили смо искуства, сазнали детаље из другачије традиције. Захваљујући симпозијуму и зборнику наши истраживачи ће сарађивати и даље. Тако ћемо успоставити преко потребне везе између научних заједница наших земаља – изјавио је академик Свен Густавсон, професор славистике.

Значај зборника је и у томе што је настао у сарадњи између српске и једне западноевропске академије. Како је истакао академик Палавестра, САНУ обнавља сарадњу са многим сличним институцијама у свету. Први сусрет између српских и шведских колега био је 1987. године на Првом симпозијуму са темом "Традиција и модерно друштво", када су Србију представљали и академици Добрица Ћосић и Михаило Марковић. Други симпозијум, уприличен 1990. године, носио је назив "Одговорност савремене науке и интелигенције" и реализован је у Београду, на Копаонику и у Студеници. Академици су најавили да ће се следећи скуп организовати за отприлике 12 месеци.

– Са Краљевском шведском академијом за књижевност, историју и старине потписали смо уговор о сарадњи до 2010. године. Списак следећих тема је овакав: очување културног наслеђа, презервација споменика културе, градски фолклор и религија и друга питања – додао је академик Палавестра.

-----------------------------------------------------------

Хајдин у Аустријској академији наука

Никола Хајдин, председник САНУ, боравиће у Бечу од 22. до 24. маја на позив Аустријске академије наука. Академик Хајдин ће као почасни гост присуствовати редовном пролећном заседању скупштине Аустријске академије.

Како истичу у САНУ, присуство Хајдина у Бечу је веома важно због изражавања добре воље да се српски истраживачи и научници укључе у међународне пројекте. Аустријска академија наука посебну пажњу посвећује развоју добрих односа и сарадње са земљама централне и југоисточне Европе. Намера тамошњих академика је да у пројекте Аустријске академије укључи и професоре и стручњаке и из осталих држава, а посебно из земаља у окружењу.