Vrednost zbornika "Stokholm – Beograd"

Da li se sličnost između Beograda i Stokholma završava na činjenici da su glavni gradovi evropskih zemalja, i da su okruženi vodenim bogatstvom? Mogu li se upoređivati dostignuća njihovih kultura, tradicije, životnog standarda, književnosti, umetnosti? Osam naučnika, umetnika i istraživača iz Švedske i osam njihovih kolega iz Srbije razmatrali su odgovore na ova pitanja na Trećem švedsko–srpskom simpozijumu, održanom u Stokholmu 2004. godine. Zbornik referata "Stokholm – Beograd" koji su napisani za tu priliku, štampan je ove godine u Švedskoj, a srpskoj javnosti predstavljen je juče u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti.
Zbornik je plod saradnje između SANU i Kraljevske švedske akademije za književnost, istoriju i starine.

Inicijatori simpozijuma, koji je prethodio štampanju zbornika, bili su akademici Predrag Palavestra iz SANU i Sven Gustavson iz Švedske akademije.

– Okupili smo mislioce i stvaraoce različitih interesovanja i profila. Svako je iz svog ugla predstavio grad iz koga dolazi. Društvenjaci, istoričari i prirodnjaci iz obe države zajednički su se složili oko pitanja koja treba obraditi iz srpske i švedske stvarnosti. Tako je, na primer, Mina Petrović govorila o sociodemografskom razvoju Beograda, Miodrag Vujošević o novim razvojnim planovima u doba tranzicije, Jelena Jovanović o muzičkoj tradiciji Srba, a Vida Ognjenović o književnoj sceni u glavnom gradu Srbije – istakao je akademik Predrag Palavestra.

Šveđani su, između ostalog, izneli svoje viđenje o tome zašto se imigranti u njihovoj zemlji koncentrišu samo u izvesnim predgrađima, i kako se zastava multikulturalizma odmotava u Skandinaviji.

– Okupili smo učenjake, približili ih jedne drugima, uspostavili mostove između različitih načina razmišljanja. Razmenili smo iskustva, saznali detalje iz drugačije tradicije. Zahvaljujući simpozijumu i zborniku naši istraživači će sarađivati i dalje. Tako ćemo uspostaviti preko potrebne veze između naučnih zajednica naših zemalja – izjavio je akademik Sven Gustavson, profesor slavistike.

Značaj zbornika je i u tome što je nastao u saradnji između srpske i jedne zapadnoevropske akademije. Kako je istakao akademik Palavestra, SANU obnavlja saradnju sa mnogim sličnim institucijama u svetu. Prvi susret između srpskih i švedskih kolega bio je 1987. godine na Prvom simpozijumu sa temom "Tradicija i moderno društvo", kada su Srbiju predstavljali i akademici Dobrica Ćosić i Mihailo Marković. Drugi simpozijum, upriličen 1990. godine, nosio je naziv "Odgovornost savremene nauke i inteligencije" i realizovan je u Beogradu, na Kopaoniku i u Studenici. Akademici su najavili da će se sledeći skup organizovati za otprilike 12 meseci.

– Sa Kraljevskom švedskom akademijom za književnost, istoriju i starine potpisali smo ugovor o saradnji do 2010. godine. Spisak sledećih tema je ovakav: očuvanje kulturnog nasleđa, prezervacija spomenika kulture, gradski folklor i religija i druga pitanja – dodao je akademik Palavestra.

-----------------------------------------------------------

Hajdin u Austrijskoj akademiji nauka

Nikola Hajdin, predsednik SANU, boraviće u Beču od 22. do 24. maja na poziv Austrijske akademije nauka. Akademik Hajdin će kao počasni gost prisustvovati redovnom prolećnom zasedanju skupštine Austrijske akademije.

Kako ističu u SANU, prisustvo Hajdina u Beču je veoma važno zbog izražavanja dobre volje da se srpski istraživači i naučnici uključe u međunarodne projekte. Austrijska akademija nauka posebnu pažnju posvećuje razvoju dobrih odnosa i saradnje sa zemljama centralne i jugoistočne Evrope. Namera tamošnjih akademika je da u projekte Austrijske akademije uključi i profesore i stručnjake i iz ostalih država, a posebno iz zemalja u okruženju.