Култура у мрклом мраку

Тешка ситуација у култури, негодовања због малог буџета од 0,62 одсто, Закона о јавним набавкама, Закона о буџетском пословању и резултата Конкурса за савремено стваралаштво, као и апели културних радника да се култура мора сачувати упркос кризи, који су се могли чути посебно током протеклих седам дана, кулминацију су доживели једночасовним протестом на београдском Тргу Републике, одржаним под слоганом „Стоп уништавању културе!”.

На око 35 степени Целзијусових окупило се око 800 „културњака”, бар тако кажу полицијске процене. Позив Организационог одбора протеста очито је био плодотворан, рекла је Милица Краљ, редитељка и додала:

–  Била сам спремна да нас овде буде петоро, уз двоје који су се пријавили да ће доћи. Сви смо се поделили и изгубили приоритете, па сам задовољна гужвом. И да је десет људи била бих задовољна, да на неки пионирски начин укажемо да се овде нешто мора жестоко променити. Јер не постоји држава без културе.

Било је глумаца, редитеља, кустоса, писаца, ликовних уметника, примењених уметника, историчара уметности. Неки су дошли сами, неки са супружницима, неки са кућним љубимцима. Историчар уметности Бранислав Димитријевић дошао је, како каже, из осећаја солидарности.

– Овде би требало протестовати против много више ствари, а не само против уништавања културе. Да је ово друштво протестовало ранијих година мало више можда би све другачије изгледало. Мени смета што делује да је реч само о томе што је неко заврнуо новчану славину. А није реч о томе, већ о лошем систему и принципима. Невероватно је да један од захтева није и смена министра Братислава Петковића, што би био логично, јер се показао као некомпетентан.

Глумица Бранка Петрић објаснила је своје присуство на познатом београдском месту за исказивање незадовољства:

– Лепо пише – стоп уништавању културе. Зато сам овде. Осим тога, улагање у културу је као улагање у касицу прасицу за будућност једног народа и за поколења која су пред нама. То је дугорочна ствар и чини ми се да у овом часу свест о томе не постоји.

Редитељ Горчин Стојановић био је учесник протеста зато што је и очајање један вид егзистенције који има извесну шансу:

– У том смислу мој еснаф је угрожен и то систематским радом моћника и властодржаца у једној земљи. За разлику од оних претходних, који су предано у заједничком злочиначком подухвату радили на том уништавању, ови који су сад на власти дошли су да угасе светла.

Писци Владимир Кецмановић и Вуле Журић стајали су заједно. Кецмановић је први рекао:

– Члан сам Српске књижевне задруге и они су ме позвали па сам ту. Мислим да је ред да се искаже солидарност, ма колико су мале шансе да неки озбиљан резултат буде постигнут.

А Журић додао:

– Пре свега ту сам јер сам читач а плашим да ће бити шта да се чита али неће бити шта квалитетно да се прочита. Ми очито мислимо да знамо шта је култура, а можда је то само сећање на оно што би она требало да буде. То што нас је овде оволико доказ је да имамо доста добро памћење.

Владислав Бајац, издавач (Геопоетика) и писац закључио је:

– Имам довољно година па сам био оснивач многих организација које су овде присутне. Осим тога, и ћерке су ми професионално у овој делатности. Бојим се да је ово стање лошије на посебан начин од неких ранијих. Не свиђа ми се политичка демагогија која се увлачи у ова питања, па се само говори о немању новца. Пре мислим да је проблем у неправилној расподели.

Уметници су јединствено поручили да је овај протест само „првих сат времена почетка борбе против деградације културе у најширем могућем смислу”. И да ће се акције даље наставити, посебно од јесени.

М. Димитријевић