Први откоси обећавају одличан род

Први жетвени дани потврдили су очекивања економског дела владе и економиста да ће пољопривреда „извадити” српску економију. После само два дана колико је трајала жетва док је киша није прекинула јасно је да се можемо надати добром роду. Чак за четвртину већем него прошле године што значи да би у силосе, уколико не би било временских непогода, могло да се смести два и по милиона тона хлебног жита. Уколико следи кишовитији период то ће се одразити само на квалитет, али не и на приносе.

У Удружењу „Жита Србије” кажу да жетва с првих парцела показује да је род веома добар. Нема приноса мањих од четири тоне по хектару, а нису изузетак ни парцеле с преко шест тона. Очекују се још бољи резултати, јер прве парцеле по правилу нису и најбоље. Ради се, често, о ранијим сортама с нижим приносима, лошијем земљишту или недовољној прихрани због чега је и вегетација краћа.

Директор овог удружења Вукосав Саковић каже да би за извоз могло да нам преостане око милион тона хлебног жита. Подсећања ради, прошле године извезли смо рекордних 700.000 тона пшенице од укупног рода од око два милиона тона и прелазних залиха од 200.000 тона. Да ли ћемо и после ове жетве бити успешни у извозу зависиће од тога да ли се ова наша роба уклапа у извозне цене.

Извесност доброг рода већ је условила да хлебно жито почиње да појефтињује. Старим родом се тргује по 22,5 динара по килограму, а нови који је пожњевен тек пре два дана земљорадници нуде по 18 динара. Међутим, по тој цени још нема купаца што значи да млинови и трговци чекају још нижу цену.

– Цена на домаћем тржишту зависиће од извозне, курса динара и квалитета пшенице. Извозници нуде да плате 16 и 16,5 динара по килограму. Нема разлога да пшеница више појевтини од тога. То је роба којом се дуго тргује и цена ће зависити од курса и светског тржишта – сматра Саковић.

Да ли се може догодити да после појевтињења пшеница на ниже иде и цена хлеба? Тако нешто код нас није виђено. Увек има много више аргумената ако не за поскупљење, оно бар за задржавање истих нивоа цена: енергенти, скупа држава, поскупљење репроматеријала…

Млинари су се већ пожалили да немају средстава да купе пшеницу, да су кредити скупи и од државе су затражили да им регресира камате. Одговора из два ресорна министарства – пољопривреде и трговине још нема.

У удружењу „Жита Србије” сматрају да опасност од афлатоксина који је прошле године нанео велику штету пољопривреди још није прошла из простог разлога што се у истим силосима чувају и кукуруз који је био заражен и пшеница.

Зато је од ресорних министарстава затражено да препоручи складиштарима да у подним складиштима и силосима где је био кукуруз не складиште пшеницу уколико пре тога није механички очишћен простор и транспортни путеви, није извршена дезинфекција и дезинсекција празног простора складишта, фумигација преосталих количина робе у силосима.

Такође, тражили су и да влада донесе уредбу којом би се све количине кукуруза које су у власништву Дирекције за робне резерве позајмиле или продале. Алтернатива је и да се склопи уговор са складиштарима о занављању резерви како би се спречило да у нову економску

годину држава уђе са контаминираним кукурузом.