Стентови само за пацијенте са инфарктом

Несташица стентова потреса све здравствене установе у Србији. У појединим кардиолошким одељењима једва успевају да збрину пацијенте са акутним инфарктом, где је овај начин лечења најефикаснији. Разлог за несташицу ових уређаја је чекање да се заврши тендер за јавне набавке.

– На дијагностичку процедуру за уградњу стента у овом часу у Клиничком центру Србије у Београду чека 900 болесника, док на уградњу чека око 200 пацијената – потврдио је за „Политику” доцент др Арсен Ристић, директор Клинике за кардиологију КЦС.

Он додаје да се збрињавају хитни случајеви и да нису стали потпунио са уградњом стентова, али да материјала за рад имају за још отприлике недељу дана.

– Разлог несташице материјала није у новцу, него у томе што касни национални тендер, који су надлежни убрзали колико год је могуће. Постигли смо договор са Републичким фондом за здравствено осигурање да КЦС направи мању набавку и реши проблеме док се за месец дана не заврши централни тендер – најављује др Ристић.

У Клиничком центру Ниш, по подацима добијеним из ове установе, на уградњу стента чека 191 пацијент, а период до операције траје најмање шест месеци. Од овог броја 82 болесника имају заказан термин за уградњу.

– Примамо најугроженије пацијенте, али не можемо да примимо све којима је стент потребан. Листу чекања имамо за људе које позивамо на коронарографију, на основу које доносимо одлуку о томе коме је потребан стент и они чекају од два до, најдуже, три месеца. Трудимо се да у најкраћем року и по реду хитности позивамо ове пацијенте на уградњу и то буде у року од 90 дана – казао нам је доцент др Горан Давидовић, начелник Кардиолошке клинике КЦ Крагујевац.

Тренутно уградња стентова је стала и у Институту за кардиоваскуларне болести у Сремској Каменици (мада ову информацију јуче нико и званично није могао да нам потврди), а неке болнице су престале да изводе ове интервенције чак и код ургентних стања.

Да ли ће се одлагање операције одразити на здравствено стање пацијената?

– Било би боље да никаквих листи чекања нема, али и у најбогатијим земљама света, на пример у Енглеској, имате листе чекања: на стент се чека шест месеци. Да имамо довољно материјала наше листе чекања би се свеле на неколико месеци – каже др Ристић.

Међутим, Београђанин Р. П. стент чека тачно годину дана, значи много дуже од тренутне алармантне ситуације са недостатком материјала: иако су му после инфаркта лекари уградили два стента и након опоравка рекли да ће му за три месеца бити потребан нови стент, наш суграђанин још није стигао на ред за операцију јер материјала нема.

Да ли је морално, стручно и економски оправдано објашњење да у здравству и држави нема пара да обезбеди довољно стентова за све, те да неко мора и да сачека?

– Има индикација где болесник може да сачека извесно време, а негде не може. Разумем да се стентови чувају за ургентна стања и да се због опште кризе рационализовано користе. Наравно, та штедња треба да буде што мања и да се обухвати и неко ко није много угрожен у том часу – каже академик и професор емеритус, Миодраг Остојић, кардиолог.

Стент је, по објашњењу нашег саговорника, метална опругица, која се помоћу балона и жице ставља у сужени крвни суд и представља начин лечења без премца за оне који имају акутни срчани удар.

Овај кардиолог додаје да без обзира на то што се боримо са несташицом и кризом, код акутног инфаркта миокарда стентови су апсолутни приоритет.

– У Србији се стентови годишње уграђују код 4.000 пацијената. Задовољан сам и таквим резултатом, јер пре уласка у пројекат „Стент за живот” имали смо 19 одсто пацијената збринутих на овај начин у односу на садашњих 50 одсто – каже наш саговорник.

Оливера Поповић