Ронски глечер поново под јорганима

Један од најстаријих алпских глечера, онај из ког извире река Рона, драматично се променио за последњих 150 година под утицајем климатских промена. Да би спречили даље пропадање, научници из опсерваторије „Ламонт Доерти” га последњих година покривају једном врстом јоргана. И овог лета потрудили су се да километре заштитног платна распростру по хиљадама година старом леду како би спречили даље топљење у летњим месецима, пише лондонски „Дејли мејл”.

Осим што су на иновативан начин заштитили глечер, научници су такође омогућили туристима да га посматрају из јединствене перспективе. Прокопали су тунел кроз лед, довољно велики да се кроз њега шета усправно, како би људи могли да виде кроз свет који је хиљадама година био затворен.

Осим што су заштитили глечер, научници су омогућили туризам

На основу узорака леда, ранијим поступцима датирања је установљено да је овај глечер стар најмање четири века. Међутим, технолошки напредак и бољи приступ леду после прокопавања тунела омогућили су научницима да закључе да је ова грађевина природе стара 11.500 година.

На месту где се лед отопио, први пут после много хиљада година огољено је тло у ком су пронађени остаци органског материјала и предмети који указују на древна људска насеља.

Уз помоћ изотопских мерења научници су установили да је у већем делу периода холоцена, који је почео пре око 11.500 година, Ронски глечер у ствари био мањи него што је сада. То би, кажу, могло да представља аргумент у корист такозваних климатских скептика, који тврде да није катастрофално, што се клима мења, јер су то све природни циклуси.

Јерг Шафер, професор Универзитета „Колумбија”, тврди, међутим, да је такво резоновање сасвим погрешно. Он сматра да нам нова открића говоре да, иако су климатске промене биле релативно благе у периоду холоцена, глечери су реаговали значајним променама.

„Показују нам да су они веома осетљиви чак и на сасвим мале промене. На загревање планете узроковано људском активношћу глечери ће реаговати катастрофално”, упозорава Шафер у чланку који је објавио „Институт за земљу” Универзитета „Колумбија”.