Језици и даље на цени

– Слово „А” нека приђе, Алексић Милан Биљана! – одзвањало је јуче испред Сале хероја на београдском Филолошком факултету, који се по броју пријављених и ове године сврстао међу три најатрактивнија факултета у Србији. Будући бруцоши су стрпљиво, али видно нервозни и неиспавани, улазили у учионице, држећи у рукама жуту пријаву за пријемни испит, хемијске оловке, личну карту и флашице с водом.

У току јучерашњег дана, пријемни је овде у поподневном термину полагало 650 кандидата, од 1.618 колико их је заинтересовано за српски и стране језике.

У учионицу је било забрањено унети мобилни телефон и остале техничке уређаје, а дозвољене су само оловке, гумица и лична карта или пасош. Кандидате су дежурни професори смештали тако да између њих буду по две празне клупе како не би било преписивања.

Неки од кандидата су одмах почели да постављају питања, док су наставници гласно објашњавали да се тест попуњава ћирилицом, писаним словима, осим ако то није другачије наглашено, да нема негативних бодова, да се неће признавати одговори графитном оловком...

– Да ли неко има хемијску вишка? – питао је Данило Тица, одликаш из гимназије из Прибоја.

Пружамо му оловку и питамо зашто се определио баш за овај факултет, на којем су, иначе, у великој већини девојке. Он одговара да му највише „леже” језици и да сматра да је ово перспективно занимање. На уласку у салу испраћа га сестра Тијана, која ће идуће године покушати да упише безбедност.

– Ово је до сада генерација са најмањем бројем матураната, знам случајно за овај податак, јер је и мој син 1994. годиште, тако да је тим пре већи успех то што се оволико младих пријавило за индекс Филолошког факултета – каже продекан професор др Љиљана Марковић.

На наше питање како коментарише чињеницу да је на бироу много незапослених баш са друштвених факултета, она одговара да су филолози струка која је неопходна Србији попут електротехнике, нарочито сада када је наша земља на путу придруживања ЕУ.

– Битно је да имамо квалитетне филологе, јер су они представници српске културе и мост повезивања са другим народима у Европи и свету. Контакте у привреди и даље склапају људи, а не машине и битно је да онај ко преводи познаје језик, али и културу, обичаје, историју једне земље, што се такође учи на нашем факултету – објашњава професорка Марковић.

Она додаје и да Филолошки факултет попут ЕТФ-а извози дипломце, али да је предност филолога та што они и када оду – раде и преводе за Србију.

Спрат ниже, испред једне од учионица затичемо Милоша Савковића, којем је ово други пут да полаже пријемни на Филолошком факултету. Како објашњава, лане му је мало недостајало за буџет, тако да је решио да ове године покуша поново. И он има трему иако му је процедура већ позната, признаје да је мало спавао и да не размишља о томе шта ће бити када добије диплому, тренутно му је једина жеља да добије индекс.

– Дошли смо синоћ из Лесковца и преспавали код пријатеља, јер је ћерка Кристина прво ујутро полагала пријемни на Правном факултету, а сада смо овде. Она обожава Јапан и све што има везе са том земљом, тако да јој је жеља да упише јапански. Не бринемо се, одличан је ђак, завршила је гимназију језички смер, а за права се спремала од јануара код приватног професора – каже Данијела Зејак, која је у друштву супруга и још неколицине родитеља седела у холу факултета.

Наш разговор непрекидно прекида звоно мобилног телефона, јер се сви распитују шта се дешава. Данијела каже да је она просветни радник, да јој супруг ради у СУП-у и да се надају да ће ћерка упасти на буџет на оба факултета, па нека после изабере који хоће индекс.

Овде је најпопуларнија англистика, али како додаје професорка Марковић, енглески језик више није довољан и више није само страни језик, сад је већ постао вештина.

Провера знања стеченог у средњој школи на факултетима и високим школама је још неколико дана, а паралелно ће факултети почети да објављују и прелиминарне ранг-листе, након чега следе рокови за жалбе.

Млади који не успеју да дођу до индекса жељеног факултета, имаће другу шансу у септембру, али само на оним високошколским установама на којима је остало слободних индекса, што махом буде у категорији самофинансирања и ван Београда.