Пресуда за атентат сатисфакција за рад полиције

Пресуде осуђенима за атентат на премијера Зорана Ђинђића су сатисфакција за све полицајце који су учествовали у расветљавању овог злочина, кажу у изјавама за "Политику" бивши високи руководиоци МУП-а Србије Миле Новаковић и Боро Бањац. Новаковић, тадашњи начелник Управе криминалистичке полиције (УКП), и Бањац, у то време начелник Управе за борбу против организованог криминала (УБПОК), задовољни су што је после четири године суд као независна институција прихватио скоро све доказе које је још непосредно после атентата прикупила полиција.

– Током свих ових година рад полиције је омаловажаван, од стране адвоката осуђених али и појединих политичара и медија. Пресуда је доказала да смо свој посао обавили професионално – каже Новаковић.

По његовом мишљењу, део оптужених је могао да прође са блажим казнама да су пред судом наступили искрено и показали кајање. То посебно важи за Душана Крсмановића и Жељка Тојагу, према првом чак су тужилац и суд показали извесно разумевање али он у завршној речи није био спреман да до краја јасно каже због чега се каје, каже бивши начелник криминалистичке полиције.

– Адвокати су ишли на игнорисање чињеница, тврдећи да је оптуженима све "намештено". У судару са доказима таква тактика није могла да прође – каже Новаковић.

Када се са ове временске дистанце присећа првих сати после атентата, он сматра да је телевизијско објављивање имена осумњичених за атентат одиграло пресудну улогу у неутралисању планова "земунског клана", посебно што је први на тој листи био до тада недодирљиви Милорад Улемек Легија. У питању су биле прве оперативне процене полиције али, како се испоставило, није направљена грешка ни у једном имену. Пуно се причало о томе да ли је на месту најпознатијег убиства у новијој историји Србије обављен квалитетан увиђај.

– Атентат на премијера био је шок за све. Требало је боље заштитити лице места, али то није било могуће. Државни врх, њихови сарадници и многи други дошли су у зграду владе и било је нереално очекивати да ће их зауставити неколико полицајаца који су се затекли тамо. Ипак, увиђај је обављен. И то професионално, што су потврдили и немачки експерти из Визбадена – објашњава Бањац.

Полиција је од почетка сумњала да иза атентата стоје Легија и "земунски клан", али се није знало ко је непосредни извршилац. Прве индиције о томе да је реч о официру ЈСО Звездану Јовановићу дао је Миладин Сувајџић звани Ђура Мутави, каснији сведок сарадник. Нешто касније Јовановић је ухапшен и спроведен у ЦЗ где је дао исказ о коме се много говорило на суђењу, а за који је он сам тврдио да је изнуђен и то од стране Милета Новаковића.

– Нисам претио Јовановићу док је давао исказ, нисам му ништа подметао а посебно му нисам показивао фотографије његове деце у смислу претње. На мене је оставила утисак реченица из његовог исказа у којој каже да није криминалац, да је премијера Ђинђића убио из политичких разлога, због сарадње са Хашким трибуналом. Јовановић заиста није био криминалац као "земунци", био је припадник ЈСО кога је само Легија могао да убеди да изврши атентат – каже Новаковић.

Боро Бањац каже да га је 4. априла 2003. године позвао тадашњи управник Окружног затвора у Београду Александар Јовановић и рекао му да притвореник Звездан Јовановић жели да разговара. Око 23.30 часова, или нешто касније, у затвор је стигао Миле Новаковић. Разговор је трајао целу ноћ, изјава је узета у складу са законом, а Јовановић је на крају 12 пута, по два пута на свакој од шест страна, потписао своју изјаву, признање. МУП је још тада прихватио да заштити његову породицу од могуће освете. Обећано му је да ће његов исказ остати што даље од медија, али полиција те ствари није могла да контролише па је исказ убрзо објављен вољом других.

Током акције "Сабља", у насељу Мељак код Београда, приликом покушаја хапшења погинули су Душан Спасојевић и Миле Луковић, вође "земунског клана". Новаковић и Бањац кажу да не сумњају да су њих двојица настрадали приликом покушаја бекства, када су приметили да су припадници САЈ-а пред кућом. У том тренутку, најближа екипа криминалистичких инспектора била је око километар од места догађања. Наши саговорници истичу да полицији њихова смрт није одговарала, јер да су ухапшени могли би да пуно тога кажу о атентату.