Presuda za atentat satisfakcija za rad policije

Presude osuđenima za atentat na premijera Zorana Đinđića su satisfakcija za sve policajce koji su učestvovali u rasvetljavanju ovog zločina, kažu u izjavama za "Politiku" bivši visoki rukovodioci MUP-a Srbije Mile Novaković i Boro Banjac. Novaković, tadašnji načelnik Uprave kriminalističke policije (UKP), i Banjac, u to vreme načelnik Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala (UBPOK), zadovoljni su što je posle četiri godine sud kao nezavisna institucija prihvatio skoro sve dokaze koje je još neposredno posle atentata prikupila policija.

– Tokom svih ovih godina rad policije je omalovažavan, od strane advokata osuđenih ali i pojedinih političara i medija. Presuda je dokazala da smo svoj posao obavili profesionalno – kaže Novaković.

Po njegovom mišljenju, deo optuženih je mogao da prođe sa blažim kaznama da su pred sudom nastupili iskreno i pokazali kajanje. To posebno važi za Dušana Krsmanovića i Željka Tojagu, prema prvom čak su tužilac i sud pokazali izvesno razumevanje ali on u završnoj reči nije bio spreman da do kraja jasno kaže zbog čega se kaje, kaže bivši načelnik kriminalističke policije.

– Advokati su išli na ignorisanje činjenica, tvrdeći da je optuženima sve "namešteno". U sudaru sa dokazima takva taktika nije mogla da prođe – kaže Novaković.

Kada se sa ove vremenske distance priseća prvih sati posle atentata, on smatra da je televizijsko objavljivanje imena osumnjičenih za atentat odigralo presudnu ulogu u neutralisanju planova "zemunskog klana", posebno što je prvi na toj listi bio do tada nedodirljivi Milorad Ulemek Legija. U pitanju su bile prve operativne procene policije ali, kako se ispostavilo, nije napravljena greška ni u jednom imenu. Puno se pričalo o tome da li je na mestu najpoznatijeg ubistva u novijoj istoriji Srbije obavljen kvalitetan uviđaj.

– Atentat na premijera bio je šok za sve. Trebalo je bolje zaštititi lice mesta, ali to nije bilo moguće. Državni vrh, njihovi saradnici i mnogi drugi došli su u zgradu vlade i bilo je nerealno očekivati da će ih zaustaviti nekoliko policajaca koji su se zatekli tamo. Ipak, uviđaj je obavljen. I to profesionalno, što su potvrdili i nemački eksperti iz Vizbadena – objašnjava Banjac.

Policija je od početka sumnjala da iza atentata stoje Legija i "zemunski klan", ali se nije znalo ko je neposredni izvršilac. Prve indicije o tome da je reč o oficiru JSO Zvezdanu Jovanoviću dao je Miladin Suvajdžić zvani Đura Mutavi, kasniji svedok saradnik. Nešto kasnije Jovanović je uhapšen i sproveden u CZ gde je dao iskaz o kome se mnogo govorilo na suđenju, a za koji je on sam tvrdio da je iznuđen i to od strane Mileta Novakovića.

– Nisam pretio Jovanoviću dok je davao iskaz, nisam mu ništa podmetao a posebno mu nisam pokazivao fotografije njegove dece u smislu pretnje. Na mene je ostavila utisak rečenica iz njegovog iskaza u kojoj kaže da nije kriminalac, da je premijera Đinđića ubio iz političkih razloga, zbog saradnje sa Haškim tribunalom. Jovanović zaista nije bio kriminalac kao "zemunci", bio je pripadnik JSO koga je samo Legija mogao da ubedi da izvrši atentat – kaže Novaković.

Boro Banjac kaže da ga je 4. aprila 2003. godine pozvao tadašnji upravnik Okružnog zatvora u Beogradu Aleksandar Jovanović i rekao mu da pritvorenik Zvezdan Jovanović želi da razgovara. Oko 23.30 časova, ili nešto kasnije, u zatvor je stigao Mile Novaković. Razgovor je trajao celu noć, izjava je uzeta u skladu sa zakonom, a Jovanović je na kraju 12 puta, po dva puta na svakoj od šest strana, potpisao svoju izjavu, priznanje. MUP je još tada prihvatio da zaštiti njegovu porodicu od moguće osvete. Obećano mu je da će njegov iskaz ostati što dalje od medija, ali policija te stvari nije mogla da kontroliše pa je iskaz ubrzo objavljen voljom drugih.

Tokom akcije "Sablja", u naselju Meljak kod Beograda, prilikom pokušaja hapšenja poginuli su Dušan Spasojević i Mile Luković, vođe "zemunskog klana". Novaković i Banjac kažu da ne sumnjaju da su njih dvojica nastradali prilikom pokušaja bekstva, kada su primetili da su pripadnici SAJ-a pred kućom. U tom trenutku, najbliža ekipa kriminalističkih inspektora bila je oko kilometar od mesta događanja. Naši sagovornici ističu da policiji njihova smrt nije odgovarala, jer da su uhapšeni mogli bi da puno toga kažu o atentatu.