Рајско језеро покрај вишњика

Облачина – испод самих врхова малог Јастрепца невиђени је рај. Невелико, али чаробно Облачинско језеро, окружено брезама, боровима и тополама, далеко од свих комуникација, фабрика и других савремених загађивача – место је где царује мир и где свежи поветарац са високих гора непрестано вам пуни груди. Није чудо што је на његовим обалама на стотине Нишлија подигло викендице, а један грчки бизнисмен управо је довршио своју вилу на три спрата и украсио је цвећем и украсним шибљем.

Кад се магистралним путем Ниш – Приштина, после петнаестак километара, стигне у Мерошину, општинско место, вреди труда скренути на север и лаганом вожњом, кривудавим али добрим путем, прећи четири-пет километара и наћи се на обалама Облачинског језера. Први људи на које наилазимо су пецароши. Сретен Живковић, пензионисани гумарски радник из Ниша, вели да већ двадесет година долази овде, јер га одушевљава мир и свежина природе, али, богме, и улов. У језеру се могу упецати сомови и до тридесетак килограма, толстолобик такође, а шаран "дивљак" и смуђ од пет-шест килограма су уобичајени дарови ове водене површине.

Горан Илић, директор Туристичко-рекреативне дирекције, овде је прави домаћин. Он се стара о хотелу, али и одржавању купалишта, рибњака, спортских терена... – Код нас је пастрмка на роштиљу, уз добра домаћа пића, права посластица. Дневни боравак стаје 600, а пун пансион 1.100 динара – каже за "Политику" Илић. – Ово је место где се викендом и празником окупљају Нишлије и Прокупчани, и млади и стари. За Први мај је, на пример, било више од 3.000 посетилаца. Око језера наређају се пецароши, а по шумицама породице и мала друштва. Распаљују се роштиљи, а ако нема улова рибе, могу у нашем рибњаку да се купе шарани, амури... У нашој пекари увек има свежих лепиња, погача, нараслих белих хлебова – објашњава Илић.

Ово је место где се окупљају и ловци, домаћи и инострани. Крај испод Јастрепца има у изобиљу ловних птица, а горе по бреговима и долинама лове се зечеви, срндаћи, дивље свиње нарочито. Међународне смотре паса су, такође, честе. Али, све надмашују ноћни турнири у малом фудбалу, који на лепо уређеним теренима окупљају преко лета на хиљаде младих Нишлија, Прокупчана, Житорађана, Куршумличана... На језеру је, иначе, забрањена употреба било каквих чамаца, изузев једриличарских, које нишки клуб овде користи као своје главно место вежбања и такмичења.

Овај божји мир и рајску лепоту користе и сликари. Крајем маја сваке године они одржавају колонију, а све просторије у хотелу искићене су њиховим радовима које су оставили после боравка на Облачинском језеру.

Само село Облачина постало је познато широм света по вишњи "облачинска" која је овде пронађена, а затим култивисана. У Топлици она се сада узгаја на више хиљада хектара, а то је и главни извозни артикал целог југа Србије. Смрзнута, у виду џемова или сокова, вишња из овдашњих воћњака већ се одавно налази на пијацама и столовима и Европе и Америке, па и Азије и Далеког истока. Захваљујући највише овој малој воћки, увек препуној рода, села око Облачинског језера данас изгледају, може слободно да се каже – европски. можда исто тако, ови људи добру зараду имају и од поврћа: ране папричице, парадајз, а и лубенице и диње гаје се на сваком кораку. и добра шљивовица, домаће вино, поред сокова, могу да се нађу код свих правих домаћина, којих овде није мало.