Кинези граде аутопут кроз Црну Гору

Од нашег сталног дописника

Подгорица – Влада Црне Горе изабрала је кинеску компанију за телекомуникацију и инфраструктуру „ЦЦЦЦ интернешенел” као прворангирану за изградњу деонице аутопута од Подгорице до Матешева. Кинеска компанија ЦЦЦЦ, односно њена ћерка фирма ЦРБЦ коју подржава Ексим банка, градиће 42 километра аутопута Бар–Бољаре, трасу Подгорица–Матешево, за 800 милиона евра.

Црногорски премијер Мило Ђукановић пре неколико дана је и званично потврдио оно што је „Политика” у неколико наврата писала, да његова влада у тајности приводи крају разговоре са Кинезима и да је извесно да ће они бити не само извођачи радова на аутопуту већ и да ће га кредитирати кинеска државна банка Ексим.

Аутопут од Бара до Бољара биће дуг 165 километара, а министар саобраћаја и поморства Иван Брајовић казао је да ће одмах следеће седмице позвати Кинезе како би наставили разговоре, и да очекује да се уговарање „детаља” заврши у наредна четири месеца. Он је рекао да влада неће одустати од захтева да комплетна домаћа оператива буде ангажована током изградње аутопута, као и да ће се скупштина изјаснити о овом пројекту.

„Политика” из извора блиских влади сазнаје да поред постојећих грађевинских машина и опреме неке грађевинске фирме блиске власти купују нове машине у вредности од преко 20 милиона евра, уверене да им је већ обезбеђен посао на изградњи аутопута.

„Кинеска понуда је вредна 809,5 милиона евра. Наставак разговора подразумева да се дефинише коначни текст уговора са компанијом и Ексим банком око утврђивања кредитног аранжмана. Не могу да прецизирам када ће почети градња деонице, али очекујемо да ће се то десити до краја године. Време градње те деонице аутопута је 48 месеци од почетка радова”, рекао је Брајовић.

Посао века – аутопут Бар–Бољари, имаће од кинеске Ексим банке, како је рекао Брајовић, „повлашћени, а не комерцијални кредит и подразумева рок отплате од 20 година, петогодишњи грејс периода и два одсто фиксне камате”.

„Ексим банка требало да дâ кредит од 85 одсто, односно 688,16 милиона евра, док би допринос државе била 121,44 милион евра”, додао је Брајовић. „Други понуђач, турски ’Догус Гулсана’, понудио је износ од 770,29 милиона евра, али би у случају његовог избора требало да се формира посебно предузеће за финансирање чији би власник била влада. Један од услова је да се обезбеди имовина која је дупло већа од понуђене цене пројекта. Турци би у том случају имали улогу менаџера.”

Градња аутопута у Црној Гори почела је у марту 2009. године, када су на тендер понуде доставила три конзорцијума и једна компанија. Пријавили су се конзорцијум који су чиниле грчка компанија „Актор” и израелски „Хаусинг енд Констракшн холдинг”, аустријски „Штрабаг”, хрватски „Конструктор” и конзорцијум који је предводила аустријска компанија „Алпине”.

Конструктор који је проглашен за прворангираног за изградњу комплетног аутопута понудио је 2,77 милијарди евра, од чега би учешће државе било 1,74 милијарде евра. Представници црногорске владе и „Конструктора” потписали су почетком јуна 2009. уговор о концесији за градњу аутопута, а радови су почели у селу Горње Мрке, на траси најкомпликованије деонице од Подгорице до Матешева.

Радове на аутопуту Бар–Бољари тада су пресецањем врпце најавили тадашњи и садашњи председник Владе Црне Горе Мило Ђукановић, бивша премијерка Хрватске Јадранка Косор и бивши премијер Србије Мирко Цветковић. Врпца је пресечена, али од тада није изграђен ни милиметар аутопута.