У плате и пензије не дира ниједна власт

Фискални савет не одустаје од тога да „спаси” јавне финансије што им је, уосталом, и посао. Њихови предлози за штедњу углавном се односе на највећу буџетску ставку – плате и пензије и, ваљда зато, по правилу буду одбијени. У овај табу не дира ниједна власт.

Као мера штедње за ову годину одбијен им је предлог да се замрзну  плате у јавном сектору и пензије, а сада је на нож дочекано и то што су за 2014, као превенцију дужничке кризе у наредим годинама, тражили увођење такозваног солидарног пореза на примања већа од просечних.

Јавност је већ негативно реаговала на предложену „солидарност”, иако је јасно да би такав порески намет пензионера с 30.000 динара месечних примања коштао 500 динара, док би запослени у јавном сектору који прима 50.000 динара добио хиљаду динара мање. Да ли је то превелика дажбина да држава не доспе у сличну ситуацију попут Грчке на шта упозорава Фискални савет?

Чини се да јесте, јер су предлог осудили и они на чији џеп удара, али и министар финансија Млађан Динкић који је, приликом расправе о ребалансу буџета признао да је државни прорачун за ову годину било тешко планирати, а да ће за наредну бити још теже. Почетни трошак јавног дуга за државу у овој години била је главница дуга од 3,5 милијарди евра и 800 милиона евра за камату. „На главницу доспева све већа камата и у 2014. години стартни трошак ће бити 4,5 милијарде евра за главницу и камату”, рекао је министар.  

Речју, све више се задужујемо и све више новца дајемо на камате. Догодине камате ће нас коштати милијарду евра и практично ће „појести” све уштеде које су с муком направљене на другим расходима.

У Фискалном савету кажу да је 4,5 милијарди евра о којима је говорио и министар финансија тешко обезбедити. Поређења ради, то је вредност од готово три „Телекома” који, опет, у претходном покушају продаје, нико није хтео да купи по траженој цени. Мораћемо и даље да се задужујемо, што код других држава, што на међународном тржишту на коме је то све скупље.

Они истичу да њихов предлог за увођење солидарног пореза подразумева уштеду од 350 милиона евра, односно око 40 милијарди динара, а толико је по њиховим рачуницама потребно да се у наредним годинама заустави раст јавног дуга који је већ достигао 62 одсто БДП-a.

Милојко Арсић, професор Економског факултета у Београду, каже да није изненађен што је предлог увођења солидарног пореза одбијен, јер је то непопуларна мера и нико из владајуће коалиције не би ризиковао да изгуби политичке поене.

– Ова мера има значајне ефекте како са фискалног тако и са економског становишта, као и са становишта правичности. Њоме би се значајно смањио фискални дефицит и на тај начин успорило задуживање државе. Са становишта привреде, и дугорочних интереса грађана, боље је да се кроз смањење плата и пензија умањи текућа потрошња, него да држава иде на смањење инвестиција за инфраструктуру, или смањење издатака за здравство, образовање, војску. Смањење јавних инвестиција било би лоше за привреду и грађане како у кратком тако и у дугом року, док би смањење текућих набавки имало одређен негативан утицај на привреду у кратком року. У поменутом предлогу не треба занемарити ни аспект правичности, јер су и запослени у јавном сектору и пензионери у много бољој позицији одскоро милион незапослених, али и од многих запослених у приватном сектору.

По њему, уколико креатори фискалне политике одбијају овај предлог, треба јасно да кажу које је њихово решење за смањење буџетског дефицита. Алтернативна решења сигурно постоје, али их нема баш много, а осим тога свако од њих треба не само да обезбеди смањење фискалног дефицита за око 40 милијарди динара у наредној години, него и да буде прихватљиво са становишта раста привреде и правичности. Уколико влада, ипак процењује да додатна штедња није потребна, треба да објасни да ли то значи да и даље настављамо да се интензивно задужујемо или се можда планира финансирање плата и пензија продајом „Телекома”. При избору неке од наведених опција влада би требало да се води дугорочним интересима грађана (раст инвестиција и запослености), а не краткорочним политичким интересима.

У јавности се потегао и аргумент да је сличан порез био уведен и 2009. године, али да је корист за буџет била мала – само 1,5 милијарди динара. Тада је било опорезовано око 50.000 оних запослених у јавној администрацији, без војске, здравства, полиције, образовања, док би према новом прелогу солидарног пореза циљна група била већа – око милиона људи – што би довело и до постизања очекиваних уштеда.