Лирски јунак свога доба

У оквиру 32. београдског међународног сусрета преводилаца, данас у 13 часова, у Удружењу књижевних преводилаца, у Француској 7, биће представљен зборник "Бродски! Живот, дјело (1940–1996)" који је приредила Ирена Лукшић, слависта и књижевни преводилац из Загреба. Зборник су недавно објавили књижевно "Хрватско филолошко друштво" и "Диспут" из Загреба, а предстоји му објављивање и у Сарајеву, Љубљани и Београду. Овом приликом биће представљена и последња књига есеја Јосифа Бродског "Туга и разум", коју је у преводу Неде Николић-Бобић објавило Удружење за неговање руске културе "Руссика" из Београда.

Ирена Лукшић, која ће на овом књижевном подневу говорити уз Зорислава Паунковића и Неду Николић-Бобић, ових дана учествовала је и у раду округлог стола на Филолошком факултету у Београду, о руској емиграцији.

О зборнику посвећеном Јосифу Бродском каже за наш лист:

– У ову књигу уврстила сам углавном текстове страних "бродсколога", људи који су своју главну активност усмерили на истраживање Бродског и утицаје његове поетике на савремену руску, али и светску књижевност. Ово је пригодно издање објављено о десетогодишњици смрти Јосифа Бродског, који је преминуо 1996. године.

Ирена Лукшић подсећа да је Јосиф Бродски, по завршетку основне школе, променио низ занимања и на крају се скрасио у песништву, да је био самоук и у књижевности је дебитовао са чувеним нараштајем "`56", који се храбро упустио у борбу за демократизацију совјетског друштва, после смрти Стаљина. Многи од њих храбро су кренули у истраживање политичких прогона и логора. Временом су заћутали, али Бродски је наставио даље, идући на све или ништа. Завршио је у егзилу 1972. године, а наредне две деценије у Америци постао је медијска звезда, предавао је руску књижевност на престижним универзитетима, имао је највећу колекцију литерарних награда, међу којима је и Нобелова. 

– Сам се образујући, Бродски је бирао баш ону литературу која је недостајала у Совјетском Савезу. Сам је бирао своје узоре и инспирацију, сам је тражио истину о свету, и тако дошао и до Џона Дона, који је за совјетску науку о књижевности и совјетски материјализам био сувише "екстравагантан", објашњава нам Ирена Лукшић.

У стварању овог зборника посвећеном Бродском, како каже наша саговорница, учествовали су у првом реду људи који се сматрају пријатељима великог песника. Међу њима су Лав Лосјев, из Дартмунд колеџа, затим је са бостонског Универзитета Давид Шрајер-Петров послао своје сећање на прве дане славе Јосифа Бродског, на почетке његовог бављења песништвом и сукобе са актуелним књижевним естаблишментом. Рад је послао и Томас Венцлова, са Јејла, који је тридесет година био добар пријатељ Бродског. Затим, из Њујорка, критичарка нове генерације Ирина Служевска, а из Петербурга Георгиј Левинтон, стручњак за акмеизам и наследник Тарановског. Ту су и текстови дугогодишње пријатељице Бродског Марине Тјомкине, затим Зорислава Паунковића и Грете Шимичевић, као и разговори Валентине Полухине, водећег стручњака за Бродског, са уредником Аланом Мајерсом из Велике Британије и Сјузан Зонтаг.

– Ја сам писала о Бродском као преводиоцу, с обзиром на то да је превођење у истом рангу са поезијом и есејистиком у његовом стваралаштву. Бродски је иначе много преводио, и пре би се могло поставити питање са којих језика није преводио. Радио је преводе српских песника, као и хрватског песника Тина Ујевића, нагласила је Ирена Лукшић, додајући:

– Бродски је био забрањивани аутор и једини начин да егзистира као интелектуалац био је да преводи. Затекао је врло неуређено стање у руској версификацији и морао је да успостави везу са традицијом 19. века, са неким формама и песничким поступцима. Морао је да преводи туђу књижевност да би подсетио на властиту традицију. Тако је дошао до енглеских метафизичара. Морао је да чита све од Державина и Ломоносова до Марине Цветајеве, да успостави метафизичку лексику и оживи неке версификацијске поступке. Тако да је Јосиф Бродски као преводилац заслужан за оживљавање руске песничке традиције, и једнако је језички вредно то што је преводио као оно што је сам написао. Совјетско песништво било је једнообразно и сиромашно, засновано на слабашној лепези пожељних израза за служење маси, додаје Ирена Лукшић.

– Бродски је лирски јунак поезије свога доба и постоје читаве анегдоте о њему. Из интервјуа са Сјузан Зонтаг сазнајемо да је понекад био нетактичан и знао да обесхрабри младе људе. Марина Тјомкина ми је причала да је знао да позове велико друштво поводом добијања неке награде и да месец дана унапред наручи најбољу храну из кинеског ресторана. Усред славља погледао је на сат и рекао: "Ви наставите да се забављате, ја идем у биоскоп, даје се одличан филм", каже наша саговорница, објашњавајући да је после прогонства из Совјетског савеза Бродском велику улогу у Америци направила дисидентска харизма човека који се сам бори против комунизма, а затим и његов велики таленат.