Lirski junak svoga doba

U okviru 32. beogradskog međunarodnog susreta prevodilaca, danas u 13 časova, u Udruženju književnih prevodilaca, u Francuskoj 7, biće predstavljen zbornik "Brodski! Život, djelo (1940–1996)" koji je priredila Irena Lukšić, slavista i književni prevodilac iz Zagreba. Zbornik su nedavno objavili književno "Hrvatsko filološko društvo" i "Disput" iz Zagreba, a predstoji mu objavljivanje i u Sarajevu, Ljubljani i Beogradu. Ovom prilikom biće predstavljena i poslednja knjiga eseja Josifa Brodskog "Tuga i razum", koju je u prevodu Nede Nikolić-Bobić objavilo Udruženje za negovanje ruske kulture "Russika" iz Beograda.

Irena Lukšić, koja će na ovom književnom podnevu govoriti uz Zorislava Paunkovića i Nedu Nikolić-Bobić, ovih dana učestvovala je i u radu okruglog stola na Filološkom fakultetu u Beogradu, o ruskoj emigraciji.

O zborniku posvećenom Josifu Brodskom kaže za naš list:

– U ovu knjigu uvrstila sam uglavnom tekstove stranih "brodskologa", ljudi koji su svoju glavnu aktivnost usmerili na istraživanje Brodskog i uticaje njegove poetike na savremenu rusku, ali i svetsku književnost. Ovo je prigodno izdanje objavljeno o desetogodišnjici smrti Josifa Brodskog, koji je preminuo 1996. godine.

Irena Lukšić podseća da je Josif Brodski, po završetku osnovne škole, promenio niz zanimanja i na kraju se skrasio u pesništvu, da je bio samouk i u književnosti je debitovao sa čuvenim naraštajem "`56", koji se hrabro upustio u borbu za demokratizaciju sovjetskog društva, posle smrti Staljina. Mnogi od njih hrabro su krenuli u istraživanje političkih progona i logora. Vremenom su zaćutali, ali Brodski je nastavio dalje, idući na sve ili ništa. Završio je u egzilu 1972. godine, a naredne dve decenije u Americi postao je medijska zvezda, predavao je rusku književnost na prestižnim univerzitetima, imao je najveću kolekciju literarnih nagrada, među kojima je i Nobelova. 

– Sam se obrazujući, Brodski je birao baš onu literaturu koja je nedostajala u Sovjetskom Savezu. Sam je birao svoje uzore i inspiraciju, sam je tražio istinu o svetu, i tako došao i do Džona Dona, koji je za sovjetsku nauku o književnosti i sovjetski materijalizam bio suviše "ekstravagantan", objašnjava nam Irena Lukšić.

U stvaranju ovog zbornika posvećenom Brodskom, kako kaže naša sagovornica, učestvovali su u prvom redu ljudi koji se smatraju prijateljima velikog pesnika. Među njima su Lav Losjev, iz Dartmund koledža, zatim je sa bostonskog Univerziteta David Šrajer-Petrov poslao svoje sećanje na prve dane slave Josifa Brodskog, na početke njegovog bavljenja pesništvom i sukobe sa aktuelnim književnim establišmentom. Rad je poslao i Tomas Venclova, sa Jejla, koji je trideset godina bio dobar prijatelj Brodskog. Zatim, iz Njujorka, kritičarka nove generacije Irina Služevska, a iz Peterburga Georgij Levinton, stručnjak za akmeizam i naslednik Taranovskog. Tu su i tekstovi dugogodišnje prijateljice Brodskog Marine Tjomkine, zatim Zorislava Paunkovića i Grete Šimičević, kao i razgovori Valentine Poluhine, vodećeg stručnjaka za Brodskog, sa urednikom Alanom Majersom iz Velike Britanije i Sjuzan Zontag.

– Ja sam pisala o Brodskom kao prevodiocu, s obzirom na to da je prevođenje u istom rangu sa poezijom i esejistikom u njegovom stvaralaštvu. Brodski je inače mnogo prevodio, i pre bi se moglo postaviti pitanje sa kojih jezika nije prevodio. Radio je prevode srpskih pesnika, kao i hrvatskog pesnika Tina Ujevića, naglasila je Irena Lukšić, dodajući:

– Brodski je bio zabranjivani autor i jedini način da egzistira kao intelektualac bio je da prevodi. Zatekao je vrlo neuređeno stanje u ruskoj versifikaciji i morao je da uspostavi vezu sa tradicijom 19. veka, sa nekim formama i pesničkim postupcima. Morao je da prevodi tuđu književnost da bi podsetio na vlastitu tradiciju. Tako je došao do engleskih metafizičara. Morao je da čita sve od Deržavina i Lomonosova do Marine Cvetajeve, da uspostavi metafizičku leksiku i oživi neke versifikacijske postupke. Tako da je Josif Brodski kao prevodilac zaslužan za oživljavanje ruske pesničke tradicije, i jednako je jezički vredno to što je prevodio kao ono što je sam napisao. Sovjetsko pesništvo bilo je jednoobrazno i siromašno, zasnovano na slabašnoj lepezi poželjnih izraza za služenje masi, dodaje Irena Lukšić.

– Brodski je lirski junak poezije svoga doba i postoje čitave anegdote o njemu. Iz intervjua sa Sjuzan Zontag saznajemo da je ponekad bio netaktičan i znao da obeshrabri mlade ljude. Marina Tjomkina mi je pričala da je znao da pozove veliko društvo povodom dobijanja neke nagrade i da mesec dana unapred naruči najbolju hranu iz kineskog restorana. Usred slavlja pogledao je na sat i rekao: "Vi nastavite da se zabavljate, ja idem u bioskop, daje se odličan film", kaže naša sagovornica, objašnjavajući da je posle progonstva iz Sovjetskog saveza Brodskom veliku ulogu u Americi napravila disidentska harizma čoveka koji se sam bori protiv komunizma, a zatim i njegov veliki talenat.