Рајски врт на бачком чернозему

Врбас – На излазу из Равног Села код Врбаса, у правцу Деспотова, покрај пута се налази бајковит призор. Пространо ограђено травнато двориште од око пола хектара, са више до 300 биљних врста – цвећа, украсног шибља, жбунастог дрвећа, садница четинара, лишћара… Усред тог рајског врта ушушкана је и нова, типично равничарска кућа, приземљуша с тремом, пројектована у „салашарском” стилу. Посебну драж овом ремек-делу пејзажне архитектуре даје језерце, у камену, са тридесетак врста риба и разноврсних водених биљака, међу којима је и неколико изузетно ретких примерака.

То је својеврсна задужбина Владимира Степанова, универзалног неимара, сликара и естете, еколога, хуманисте, спортисте, посвећеног неговању културе здравог живљења. Пре него што је осмислио овај амбијент, како каже „слику без рама”, за коју му је као платно послужио део панонске равнице, пажњу је привукао као градитељ и власник монументалне ветрењаче. И она је у Равном Селу, и то на некадашњој депонији смећа, чији је околиш оплеменио својеврсном ботаничком баштом. Желео је, вели, да тако у војвођанску равницу пренесе део карактеристичног пејзажа Холандије, у којој је дуго живео и радио. У том свом малом царству романтике годинама је дочекивао туристичке екскурзије, пријатеље из света уметности, љубитеље природе, а у повеликој књизи утисака најчешће понављана констатација је: „Чаробност и за око и за душу”. Улога „кустоса”, вели, одузимала му је доста времена, више пажње посвећивао је гостима, него својој великој пасији – ликовној уметности, па је, истина тешка срца, продао тај својеврсни парк „с душом Земље лала и постојбине Дон Кихота”.

– Вишегодишњи боравак у Холандији и дружење са тамошњим светом пробудио је у мени осећај уживања у цвећу и зеленилу, природи и традиционалној архитектури. Тамо сам усавршавао и сликарство, којим сам почео да се бавим још у раној младости, па стечена искуства, ево, сада примењујем и у родном селу. Жао ми је што сам морао да отуђим ветрењачу, која је са уређеним вртом и данас својеврсна атракција, мада већ поприлично запуштена. Али, мој стваралачки дух није мировао, па сам се поново прихватио градитељског посла, с намером да направим нешто несвакидашње у овом крају, простор за уживање и уметнички рад, а другима да упутим поруку да се враћају природи – објашњава Владимир Степанов пориве због којих се упушта у овакве подухвате, и наговештава да ће на месту једне старе и оронуле грађевине подићи нову, под чијим ће се кровом наћи и ликовна галерија с колекцијом старина.

С истом пажњом и прецизношћу, Владимир свакодневно одржава ову оазу здравља и лепоте, баш као и када се препушта чарима уметничког стваралаштва, сликајући у атељеу у поткровљу своје нове куће. У минулих десетак година створио је, истиче, више од 1.500 слика, акварела и уља на платну, од којих су многе у ликовним галеријама, становима његових пријатеља и родбине, или се налазе у приватним колекцијама широм Србије, па и у иностранству. Степанов, иначе члан „Атељеа 05” у Врбасу, имао је педесетак самосталних и групних изложби, награђиван је и на међународним смотрама ликовног стваралаштва, али – подвлачи – највише је поносан на своје „цветно и миомирисно дело великог формата”, под ведрим небом, на парчету издашног бачког чернозема.