Среда, 08.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Радикалски флерт са радикализмом

Радикалски флерт са радикализмом
Заоштравање реторике: радикали Томислав Николић и Александар Вучић (Фото Ж. Јовановић)

Акција лепљења плаката са именом Ратка Младића у Новом Београду, коју је Српска радикална странка најавила за данас, а којој је јуче посвећен и добар део расправе у парламенту, тумачи се пре као провокација новe коалицијe на власти него као изражавање подршке хашком оптуженику који се већ 12 година налази на међународној оптужници за ратне злочине. Најновије заоштравање радикалске реторике, којој је као повод послужило привођење одговорних за лепљење плаката са Младићевим именом средином протекле недеље, само је наговештај онога на чему ће, како предвиђају аналитичари, радикали базирати своје будуће опозиционо деловање. Данашња акција појединачно најјаче странке у Србији требало би да демонстрира снагу политичке опције чији идејни творац Војислав Шешељ већ четврту годину чека суђење пред судом за ратне злочине у Хагу.

Како "Политика" незванично сазнаје, власт нема намеру да реагује на ову провокацију радикала, осим ако не дође до отвореног насиља, иако би полиција требало да приведе судији за прекршаје све који без дозволе лепе плакате, као што су учинили и пре неколико дана. Власт је, овог пута, одлучила да радикале остави суду јавности.

А јавност би, сматра професор на Факултету политичких наука у Београду Зоран Стојиљковић, овога пута требало да реагује.

"Пред том стихијом можда би требало да престанемо да се повлачимо да бисмо показали да у Србији има пуно оних који не одобравају такве ставове. То што раде радикали јесте заоштравање реторике, али и промена темперамента и понашања које вуче на сукоб. Њима је сада, после свега што се догађало око формирања владе, потребна нова прича која би их вратила у игру. Они тестирају хомогеност коалиције на власти и покушавају да поентирају. Укратко, враћају се у кампању", објашњава Стојиљковић.

Радикали, који су после политичког маневра Војислава Коштунице не само истиснути из поделе власти, него су чак искоришћени за формирање нове владајуће коалиције, сада настоје да ојачају своје позиције. То чине радикализацијом јавних наступа и демонстрацијом моћи. Социолог Јово Бакић мисли да су довољно моћни да могу да "праве проблеме", што ће и чинити наредних година.

"Провокацијом желе да покажу своју снагу и да поруче проевропским странкама да им оне не могу ништа. Они ће користити сваку ситуацију да доведу власт у шкрипац", каже Бакић.

Радикалској популарности, на шта упућују и бројна истраживања јавног мњења, на руку иде свака непромишљеност запада у виду оштрих изјава или претњи Србији. Радикализација према Србији радикализује Србију. Ову чињеницу радикали користе у политичкој борби. Манипулација националним осећањима и општим осећањем понижености, услед дугогодишњих притисака и уцена, плодно је тле за сваку врсту радикализације.

"Своју реторику радикали заоштравају и ублажавају зависно од циљева које имају. Што су ближе власти они су, како смо видели, умивенији, што су даље од ње, или она од њих, они своју реторику заоштравају. Тако и сада", објашњава Бакић.

Тактику "умивања радикализма" српским радикалима је својевремено, приликом посете Београду, препоручио и некрунисани краљ европских националиста Жан Мари Лепен. Још од 1998. године Лепен заступа став да радикалне снаге у Европи треба да "кроте своју реторику" а приликом сусрета са српским радикалима рекао им је да, иако су "добри", треба да буду "цивилизованији". Они су тај савет послушали више пута до сада, обично онда када су били надомак власти које, упркос све бољим изборним резултатима, никако да се домогну.

Аналитичари, међутим, упозоравају да једна трећина Србије ипак чврсто подржава ставове радикала, па и онај да је Ратко Младић јунак. То је, истиче Бакић, друштвени проблем у првом реду, па тек онда политички. Томе су добрим делом допринеле и проевропски оријентисане странке које за протеклих седам година нису успеле да побољшају живот у Србији. Овим тврдњама у прилог иду и истраживања јавног мњења, која показују да радикале највећим делом подржавају људи из нижих социјалних слојева, сиромашни и мање образовани.

"Незадовољство и губитак самопоштовања као последица свега што нам се догађало протеклих година ‘лечи’ се идентификацијом са некаквим квазијунацима, као што је Аркан, или правим јунацима као што је Новак Ђоковић, на пример. Тиме радикали манипулишу", додаје овај социолог.

У манипулацији тим осећањима, истиче наш саговорник, треба тражити и оправдање за реакцију јавности у оваквим случајевима. Фронт који се у Србији ствара сваки пут када се радикали опасно приближе полугама власти, или прагу који би њиховој популарности дао неки виши смисао од опозиционог деловања, није, сматра Бакић, гажење принципа демократије.

"Осуда радикала није недемократски чин, јер демократија подразумева поштовање права других људи. Радикали ће морати да се суоче са чињеницом да живе усред Европе и да промовишу недемократске ставове", каже он.

Радикали, међутим, за сада флертују и са Европом, и са национализмом који се граничи са шовинизмом. Свака јаснија и експлицитнија политика гласаче би могла да гурне у супротни табор. Јер, чињеница је да истраживања показују како 70 одсто Србије жели да уђе у Европску унију. Радикали експлоатишу страх грађана да ће Брисел једног дана Србе ставити пред холбруковски избор: Косово или Европа. Иста статистичка истраживања, наиме, показују да би се у том случају далеко мањи број грађана Србије одлучио за Европу. То је карта на коју радикали сада играју.

Овог пута су се можда прерачунали. Већина грађана Србије више се не може придобити за идеју да је Ратко Младић из Сребренице изашао као јунак.
Драгана Матовић

--------------------------------------------------------------------------

Протест "Фамилије српских навијача"

Министарство унутрашњих послова Србије саопштило је да ће се данас са почетком у 18.00 часова на Новом Београду одржати протестни скуп у организацији "Фамилије српских навијача", у знак подршке активистима организације "1389" и да ће полиција снимати и фотографисати учеснике овог догађаја.

У саопштењу се прецизира да ће се скуп одржати у Булевару АВНОЈ-а бр. 64, испред зграде Телевизије Б92. "У складу са чланом 69. ст. 3. 3акона о полицији, полицијски службеници Министарства унутрашњих послова снимаће видео-камерама и фотографисати учеснике овог догађаја, јер постоји опасност да приликом одржавања јавних скупова може доћи до угрожавања живота и здравља људи или имовине", наводи се у саопштењу.
Фонет

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.