Фантомске фирме – за велике мућке

Од 107.363 привредна друштва у Србији четвртину чине фирме које немају ниједног запосленог. У Агенцији за привредне регистре кажу да нешто више од 24.370 таквих предузећа ,,представљају и својеврсну специфичност српске привреде”. У 2012. години највише их је пословало у сектору трговина на велико и мало – 8.644, прерађивачка индустрија – 4.338 и стручне, научне, иновационе и техничке делатности – 2.662. Економски значај предузећа без запослених није занемарљив. Према саопштењу АПР о пословању привреде у 2012, он се из године у годину повећава.

Али, за привреднике који легално раде и запошљавају на десетине или стотине људи, фирме без запослених, регистроване са само сто динара оснивачког капитала, извор су разних шпекулација, прања новца, рада на црно, избегавања обавеза према држави и остатку привреде и добрим делом узрочницима паралишуће неликвидности.

Али, ова предузећа остварују укупан приход који је за многе недостижан. Према подацима економисте Мирослава Здравковића, у фирмама где је власник једини запослени – просечан промет је пет пута већи.

Иначе, према званичним подацима, на њих се води 18,3 одсто кумулираних губитака укупне привреде и 13,5 процената нето губитка, али су у 2012, у односу на претходну, готово удвостручиле капитал. Располажу са 10 одсто укупног капитала српске привреде, у 2011. години 7,6. С друге стране, пише у извештају АПР за ову годину, на ова друштва се односи тек 1,3 одсто пословних прихода и 2,9 одсто нето добитка укупне привреде.

Од 107.363 привредна друштва, колико је пословало у прошлој години, финансијске извештаје поднело је 92.157. Са добитком је пословало 53.396, за 5,9 одсто мање него у претходној години. Нето губитак повећан је за четвртину и исказало га је 31.498 друштава, а укупан финансијски губитак већи је за 77,5 одсто.

– Целокупна привреда свела се на 38.000 здравих предузећа која треба да носе терет финансирања целокупног друштва – указује Милан Кнежевић, потпредседник Асоцијације малих и средњих предузећа и предузетника. – Трагичном епилогу драме привреде Србије присуствоваћемо у скорој будућности. Наставља се раст ризика пословања због повећања расхода за камате. Уколико привреди не пође за руком, а неће, да се раздужује из текућег пословања, у потпуни суноврат и ликвидацију отићи ће у наредне две године половина садашњих привредних друштава.

Због тога Кнежевић од економске власти очекује да се коначно позабави и фирмама ,,ташна-машна”, носиоцима нелојалне конкуренције предузећима.

Истини за вољу у извештају Светске банке ,,Дуинг бизнис’’ (Doing business) Србија је на 42. месту по показатељу ,,покретање пословања”, односно брзини регистрације. По том критеријуму Србија је лане напредовала за 49 места. Упућени кажу да се то догодило зато што је усвојен Закон о привредним друштвима, који омогућава оснивање друштва са ограниченом одговорношћу са 100 динара оснивачког капитала.

Унија послодаваца поздравља укидање бесмислених и скупих бирократских процедура, али њен директор Драгољуб Рајић указује на бујање фирми без запослених од 2007.

– Неке су основане само да се ,,одради’’ нека јавна набавка, која је нелегално добијена – каже Рајић. – Често власник оснивањем нове фирме наставља посао старе, коју је довео до стечаја и ликвидације, избегавајући истовремено да плати дугове. – Добро је што се олакшава регистровање предузећа, али је невоља у томе што се пре регистрације нове фирме не проверава да ли њен власник има неплаћене дугове неког предузећа које још постоји или је угашено.

Овлашћени ревизор др Јован Родић каже да са 100 динара оснивачког капитала не би требало дозволити регистровање ни киоска. Иначе, само за оверу оснивачког акта на 100 динара треба платити 1.150 динара таксе.

– Зато треба изменити Закон о Привредним друштвима и повећати оснивачки капитал у зависности од делатности за које се предузеће оснива – сматра Родић.

Једна од антикризних мера Министарства финансија и привреде, коју је влада недавно усвојила, јесте и боља наплата пореза и доприноса. Поред осталог и спречавањем утаја гашењем и оснивањем, односно регистровањем нових фирми.  

Према речима Звонка Обрадовића, директора Агенције за привредне регистре, на томе се управо ради.

– Радна група за успостављање регистра дисквалификованих лица увелико ради на томе – каже Обрадовић. – Такав регистар постоји у Македонији. У њему су подаци особа чије су фирме у блокади и њима је забрањено оснивање нових предузећа док год им је постојеће блокирано. У македонском регистру се воде и подаци оних којима је суд изрекао неку меру забране обављања одређене делатности.

Очекује се да би овај регистар у Србији могао да се успостави током 2014. године. Македонски регистар је послужио сврси, напомиње Обрадовић. За месец дана уписано је око 40.000 особа.

Поређења ради, у Србији је у блокади око 100.000 фирми и радњи.

Александар Микавица

------------------------------------------------------------

У буџет се слило 300 милиона долара из Русије

Влада Руске Федерације уплатила је 300 милиона долара финансијске подршке нашем буџету, саопштило је јуче Министарство финансија и привреде.

Влада Србије је у априлу потписала споразум о кредиту са Руском Федерацијом у износу од 500 милиона долара за подршку буџету.

Кредит је одобрен на десет година уз грејс период од две године и са фиксном каматном стопом од 3,50 одсто годишње.

Танјуг